Дело

Д Е .1 0 1' М) ство.м, п од тада почнње врло, а но каткад и сувшпе, консервативна црта његове политике. Тиме се даје иобјаснити његов коисервативно-социјални ирограм. Палацки је био не само противник комунизму, већ и опћем изборном праву. Социјалнзам нризнаје само у толико, у колико се овај ослања на принципе нрвобитног хришћанства и браства, тј. нејсднакост т))еба да буде уклоњена л.убављу и добротворношћу. „Против овог социјалног нрограма и против савеза с племством организована је рано радикално-демократска странка са својнм традицијама из 1848. г. Слатковски јој иостаде вођа, када је образована у 1874. године после дужег колебања. То беше младо - чешка странка са њеним захтевом опћега нзборнога ирава — Слатковски је већ сам тражио нропорционални систем — и еа својом вшпе националном и слободном политиком. До стварног дељења обеју партија није се дошло, или тек у Вечу под ТаФеом и после бечких пунктуација. Ну ова деоба беше пролазне нрироде. Данас игра обратно старочешка странка у младочешкој исту онаку улогу, коју је нграла пређе младочешка у старочешкој. Делимице може се ова неодређеност свести на ауторитет Палацкога, у чијем су 110.1 нтичком програму здружени консервативнији н радикалнији моменти. Свакако је обадво јс израз Факата, да ми нисмо могли довести у склад наше државно-правне и националне тежње. До душе, доказује и програм Палацкога, даје чешко иитање тешко м сложено иитање, за чије су решење потребне многе идеје. „Права је заслуга Палацкога у том, што је он светски псториски значај нашега развитка објаснио историјом н историском ФилосоФијом. Велики рад може се нарочито видетиутом што је нанравио чврст мост, који спаја нрошлост са садашњошћу, што је он нашу садашњост измирио с прошлошћу. Палацки јс целог свог живота у најбољој намери размишљао о односу Чешке према Аустрији. — Патпис његова главног нолитичког (чшса гласи: .. Пдсја аустријске државе.“ То су све радови који п))евазилазе чисто политичко и језиковно решење чешког питања - бар за оне, који су били с Палацким у стању, да дневну политику иосматрају 8ић 8рес1ае ае^егшШЈ« и да у борбама народа осете чежњу и тежњу за бескрајним.“