Дело

НАЦИ0ИА.1НА Г.ОРВА II ДГЖАВНО ИГАВО У АУ<ТР11ЈИ 125 Све су то моменти, који социјалној демократнјн у Аустријн стварају већу снагу, него што би одговарала шпрењу и сназн њезиног класпнски свесног пролетарнјата. II ако дакле националне супрогности па једној стравн веома отежавају ширење социјалне демократпје, ппак њу, с друге стране, мора потпомагатн неизбежност васпостављања нацноналног мпра као јелпну партпју, која тражи овај мир. Сличан .је случај био н у Немачкој. Тамо је тежња за савлађпвањем владнног прнтиска убрзала развиће социјалне демократије јаче, него што су захтевали економско развиће н ширење пролетарске клаеипскс борбе, јер је била озбн.вна опозицнона партпја. У њеном раду на нзмирењу, аустриску соцнјалну демокрагију знатно омета једна вештачка препрека. Данашње изборно право. пришивањем нете курије само незнатно поправ.Ђено, даје ситно-грађанскнм и аграрним елемептима, дакле унраво оннм елементима, у којпма се дапас национална супротност и нац. разјареност најјаче испо.Ђава. ннз прнви легија, које им према иролетаријату обезбеђују гакво заступпиштво, које стоји вап сваке сразмере према њнховој снази у народу. Укпдање овог пзборног права, замењпвање нзборннх привилегнја једнаким изборним правом за све, н ако не би непосредно довели до нацпоналног мира, ппак би знатпо ојачали елементе националног пзмирења, н у велико отежали национално гложење. Опште, једнако и директно изборно нраво, укидање свнју сталешкнх п провинцијалних разлпка у пзборном праву такође би знатно доирннсло слабљењу Феудалног партикуларпзма, које се 'тко чесго испречн на пут сваком модерном н трајном решењу националпог питања. II у овоме смислу бидо би давање онштег пзборног права један корак ближе нацноналноме мпру. Аустрнјом се данас управља низом државних удара, које предвиђа у аустриском уставу чак п један засебан параграФ. Одважна влада са широким ногледима, која искрено желп да учини крај садашњем несносном стању, уиотребила бн, кад не би пмала другог пзлаза, сем државног удара, овај § 14 за стварни државни удар, т. ј. да царевину постави на са свнм нову п модерпу основнцу. Адп ко сме очекпватн такав револуциопаран рад од неког аустриског мннистарства? Њнховн државнн удари нису смелн ризнцн проницавнх државннка. којн укла њају преноне ширега рада, већ ујдурме дремовнпх државннх службеника који уживају свој мир, па желе да непријатпе послове онако гурајући се обићу. То су државни удари, који баш нп најмање пе доприносе дрешењу чвора ни на ову, ни на ону страну, већ само смерају, да се одрешивање оддаже. Нема пншта нензвесније и тамније од будућпостн Аустрије. Има држава, којима прилике не допуштају, да се на модерне основе по-