Дело

НАЦИОЦАЛНА БОРНА II ДРЖАВНО ПРАВО У \У' ГРИЈИ 129 пира на потпуном неноштовању права народности, још далеко внше него ндеја чешког државног нрава. У области Вјенцеславове круне Чеси би н били у великој већнни, Маџари су па против у области круне св. Стевана представници мањине (чегрдесет проценга целокупног становништва, седам милиона на седамнаест милиона). Племство и буржоазија маџарске народностн могу да владају овом облашћу само на тај начин, што су остале народности потпуно лишили ирава. Ништа не може бити опасннје за њихову самовољну владавииу и пљачкашкп режнм, него Федерализам народностн у суседној „Цислитави*' која се нриродно шири преко .1итаве и Карпата. Ну власничке су партије у Угарској господари и целе хаисбуршке монархије. Они су поглавито билп ти, који су срушили Хохенварта и сиречили остварење чешког државног права. Они би се још одлучније, н ноктима и зубима, олирали увођењу Федерализма иародностп у суседпој земљи. Ко овај хоће да уведе, мора рашчистити не само са Феудалннм илемством, бирокрацијом, националним мајоритетпма у Аустрији, већ мора свршити н са власничким класама у Угарској. А само је једна иартија, која је овај Федерализам у свој програм унела, и то социјалпа демократија. Ја се дакле нотпуио слажем са Дасцињским, кад мислн, да не треба, да се предајемо никаквим илузијама о ирактичном извођењу нашег националног програма. Ни ја нисам идеју националног Федерализма схватао као практично решење садашњих тешкоћа у Аустрији, које се одмах може и извршити, већ као национални програм, с којнм тамошња социјална демократија ступа у борбу, која је нред њом. Социјална де мократија не иита, да ли се за њега могу нридобити и власннчке партије, ве1> да ли је он иужан. II што оиа нађе да је потребно то и захтева, без обзира на то, има ли изгледа, да се код данашњих Фактора властн оствари или не. II за то је но момс мишљењу социјална демократнја у Аустрнјн \ потпуном нраву, што тражи а>едерализам народности исто онако. као кад тражн, да се стајаћа војска претвори у пародну. Федерализам народности можда нма још и боље изгледе, да ће се у скорнјем времсну остварпти, нсго укидање стајаће војске. Јер оснм социјалне демократије за њсга ратује п логнка Факата. У случају да Аустрија узмогне још неко време трајати, он даје једпиу могућност, да. се у њеним земљама дође до стања, које се може сноснти. Ну пма ли изгледа, да се Аустрија још за дуже време одржи? Јес\ ли њене центриФугалне тенденце тако јаке, да се ускоро распадне н раздели? Тога сам мишљења п ја пређс био. Али сам дошаодо уверења. да су за сад тешкоће, које спречавају решење аустрнског пацпоналпог нроблема, куд п камо веће, иего тешкоће које сусреће Федералнзам народности. Распадање Аустрнје претпоставља не само револуцнју \ овој земљи већ н у Немачкој н Русији. ЦентриФугалне су тенденце ту. алн нема простора, у који бп моглп одлетатп одвојенп делови. Дело XVIII р