Дело

НАЦИОНАЛНА НОРБА Ц ДРЖАВНО ПРАВО У АУСТРЦЈИ 131 Оно, што Аустрију одржава у цедини, није аустриска „државна идеја“, која поглавито вегетира у бирокрацпји п војсцп. Није то нека унутрашња веза, ко.ја нотире центрифугалне тенденце, већ гвоздени обруч немачког и руског царства, које аустриску монархијубаш онде граничп, где је дејство центрифугалних тенденца најјаче. Тако морају разне кра-љевнне и земље остати заједно, јер је свака од 'њих сувише слаба, да би могла сама за себе егзистовати. По свој прилици изгледа, да се примичемо једној ери револуционарних покрета у целој Јевропи, пзузев Енглеску. Престоли шпански, талијански и белгискн прилично се љуљају; у Француској и Немачко.ј често се отворено дискутује државнп удар, а у Аустрији пзгледа тако, као да је грађански рат већ отпочео. Нису то битке на барикадама, које пмамо да очекујемо, пису ни борбе свију класа народних против опште омрзнуте владе, као 1848., већ пре свега огорчена борба распарчаних маса народннх о власт. Предигара за то има по свима ћошковпма и буџацнма, супротности се све више заоштравају, страсти постају све дивљнје и јасније. Могуће је, да идемо на сусрет једној ери револуција. које ће лице Јевропе потпуно пзменити, и које ће тада и центрифугалним тенденцама народа у Аустрпји отворнти слободан простор. Ну ма да је могуће, па и вероватно, ипак нпје поуздано, да ће то наступити. Расиадање Аустрије је евентуалност, коју политпчар мора добро имати у виду, али то не може бити програм за политичку акцпју. Политичка нартија не сме се ослањатп на оно, што може наступитп, али њен практнчни политички рад мора се оснивати на ономе, што аостоји. Још постојп Аустрија, ц социјална демократпја ове државе имаће да ради у њеном оквиру још коју годнну. Она мора бити способна, да у националне борбе уђе са програмом. који се на датом земљишту може реалпзовати, а не са утехом на будућпост. А као такав програм треба сматрати, колико ја увнђам, само онај, који је органскп поникао из рада социјалне демократије, којн је она у својим редовима применпла. Федерализам народности. Еакав другн социјалистички националнп програм није мн до сада познат. Сигурно је, да Аустрија са њеним све већим унутрашњим конву.1зијама иде на сусрет распадању, ако јој не испадне за руком. да се докотура до Федерализма народности: а нзвесно је и то. да су изгледи за увођење овога врло слаби. Ну баш ако социјална демократија и налази у овоме разлог, да распадање Аустрије сматра за тако непзбежно и блиско. те јој се чини излишан носао истицати програм за пзмнрење народиости. нпак бп се морао њен ирактични рад неминовно кретати у лравцу тога програма и на супрот центрифугалним тенденцама. Јер шта су „центрифугалне тенденце"? То су националне супротности. Партнја, која ради на распадању Аустрије, мора ове супротности