Дело

НАИНА ХРОНИКА А строномиј а. Месечева атмосфера. — У Лстрономијц се сматра да Месец, пратилац наше Земље, нема своје атмосФере, нлн да је ова тако незнатна, да се не може о њој никакав податак прибавити. Због тога се на ово питање почешће враћају асгрономи. Тако је пре кратког времена г. СошзСоск. мерећп узастонце положаје двеју звезда. од којпх се једна приближавала тампом ободу Месечевом, нашао разлнку између података мерења. кад је звезда била далеко од Месеца и кад је била на самом ободу његовом. Та је разлика пзнела 0,03“ (три стота дела лучпе секунде), и сматра се. да опа долози од преламања зракова у Месечевој атмосФери. То посматрање указује као да око Месеца нма ипак пека атмосФера, чнја би густина највише нзнела 0,005 (т. ј. пет хнљаднтн део густнне наше атмосФере). Сличном једном методом. до истога закључка дошао је раније још и г. РГскепп^, директор опсерваторије. Посматрања пак г. С'отз1оск-а ев« потврђују тај ранији проналазак, којп је од врло велнког научног ннтереса. ,т. м. ►Ф и з и к а. Фотографисање у бојама. — Пигање о Фотографнеању боја сматра се сада готово као двФиннтивно свршено. Међу првнма, који су добили ФОтограФнје у ириродним бојама, био је .1 и н м а н (1лрртап). Ну те с\ ФОтограФије бнле такве, да их је ради разматрања ваљало прво пројектоватп иа какав иодесан заклон, а гледагп на њнх неиосредно бнло је неподесно с тога, што оне рефдектују скоро као п дагеротипски снимци. Оспм тога пзазивање снпмака захтева тако савршене нренарате, каквнх у то до.ба нпје никако било у трговинн. По томе начину нстипа је било могућно Фотографисати разне предмете у природним им бојама. алн се