Дело

публика иије могда користити проидласком. Пигање о добивању фотографија у ирпродним бојама решида су г.г. Ш а р д Г р о с н Л у ј Д и к, само то решење није ишло онако паучппчкнм, чисто теоријским путем, како је то Л и н м а н урадио, већ више носредним начином. Тај је начнн у овоме. Од једног истог иредмега ваља добитп три снимка, и то гако, да се за нрвп снимак испред објектива ФотограФСког апарата намести црвено стакло, за други ;куто, а за трећи плаво. Резултат те процедуре јесте: да се у првом глучају на осетљивој Фогографској плочици Фиксирају само црвеии зраци са дотичнога предмета, у другом — жути, а у трећем — плави. Ако се за овим нрвн клише обојн црвено, другп жуто, а трећи плаво и сва три гачно један на другом поставе, онда ће се на таквом тројном клишеу моћи видети боје снимљеног нредмета нриближно тачно. Такве Фотографије истина су врло блиске, алп су ппак доста далеко од гога, да одаду нраве нриродпе боје иредмета. Браћа .1 и м и ј е р усавршили су ову процедуру Г р у с а и Д и к а тиме, што снимке хватају на плочицама, које се одликују максималном осетљнвошћу у Фиксирању бојенпх зракова, заменивши још црвена, жута п илава стакла — неранџастим, зеленим и љубпчастпм. На тај се начпн знатно убрзава н сама процедура добивања трију клишеа. Браћа Л нм нјер сва ова три снимка добивају на једној нстој осегљпвој плочнци, н то ирви снимак обоје црвено п изолују слојем колодијума, поврх овога начине други снимак, који обоје жутом бојом, па и њега изолују као и нрви: најзад добију и трећи снимак — н обоје плаво. На тај се начин добива обојена ФотограФија с природннм бојама сннмљеног нредмета. Јел. Мих. 31 е т е о р о л о г и ј а. По.гарна светлост. — 11о једном извешгају са Нагуагб-ске оисервагорпје у Кембрпџу (Америка) сазнајемо, да је доста загонетна појава ноларне светлости испитана спектроскопскнм путем. .Тош апрпла пр. год. успео је ЕЈлуагЈ Кш§ први пут да добије један чнст спектар поларне светлости с четири сјајне лпннје. Шта пак нредстављају те лнннје, нпјс још нингга ноуздано утврђено. Ове пак године, 15. марта, добивен је опет један сиектар с две сјајне линије. Таласка дужина сјајније од ових двеју лпинја, а нрема сиектру Сунчевом, одређена је између линија 3892 и 3895, а таласка дужмна оне друге, слабнје, лнније је 4285. Да лн ове линије представљају какве парочпте материје с којпх и нолазе те светлосне појаве — тек се сада узело у претрссаље. Свакако ови су подаци сасвнм нови за иојаву, која дугим поларним ноћима даје особит\ велнчанственост и мами путнике на регко уживање. Ј. М. ХладноКа у северном Сибиру. — Централна Физичка онсерваторија у Иегрограду публиковала је интересан извештај о температури у Ру-