Дело

НАУЧНА ХРОНИКА 135 сији на основи ироматрања у 230 метеоролошких станица. Неке од ових сганица имају податке за врло велнки број година, тако, да се и резултаги, који су на основи тога добивени, имају узети као са свнм иоуздани: Петроград за 142 године, Москва за 90 година, Архангелск за 80 година итд. Највећа је хладноћа у области Јакуцка, у Сибпру, и то у Фебруару; у Верхојанску је миним температуре обично — 6841,., у Маркинсвом — 65°Ц., у Јакуцску самом — 64-7°Ц. С. Р. X е м и ј а. Најсавршенпје гориво. — Одавно је познат тзв. в о д е н и г а с, који је смеша водоника и угљен-оксида, а добива се, кад се водена пара спроводи нреко усијапог угљеника. У нарочиту иећ наслаже се материјал за сагоревање (пређе само кокс, сада и камепи, па и мркп угаљ), који се зажари, па се онда преко њега пушта водена пара; ова се с угљеником претвара у водени гас, који се најзад кроз перионицу спроводи под звоно. Али, и ако је овај начин грађења воденог гаса врло прост, ипак се њиме служило само овде он,;е, и то само у нндустријц (за топљење, лепљење, израду стаклених справа, за моторе итд.); за осветљење пак није никако био подесан, поглавито с тога, шго је имао плав пламен, без јасне светлости. У најиовије доба пак усавршена је п нродукција и разноврсна примена воденог гаса, тако, да се он с правом може обележити као нај савршени ј е г о р и в о у онште, које очекује сјајна будућност. Заиптересовано овим нитањем, наше „Хемијеко Друштво* претресало га је на једној од последњнх седпица својпх, којом је нрилнком државни хемичар Добросав М н л о ј к о в и ћ пзнео све потребне податке ради уноређења воденог гаса с осталим горивом, које се употребљава за истс циљеве. С. Р. Г е о л о г и ј а Утицај шума на аодземну воду. — У часоппеу Аипа1ез Је 1а зе1епее а^топоипдие Ггапуахзе е1 е!гап§еге публиковао је пре кратког времена 11. () т о ц к н једаи врло интересаи рад о овом питању. Још 1891. годириметио ,|е 0 т о ц к н, прнликом једне хндролошке екскурзије у јужној Гуснјп, да се у шумскнм крајевпма налази врло мало подземне воде, док је у истим теренима, којп су у неносредној блнзнни алн без шума. има доста и у много мањој дубини. Сличне је појаве констатовао за тнм н приликом даљих својнх проматрања, те 1894. год. објави закључак: да шуме у оиште снижавају ннво иодземне воде, али да тачан однос пзмеђу шума, подземне воде. н терена у овом погледу ваља нстом детаљнпје