Дело

Д Е Л 0 !4<> ол заната и ло сал иримењивана срелства аротив њих. Пријављен је био свега један рад, ноји ннје могао битн награђен. Сад је распнсан стечај за расправу о аримени и рационалном развиуању особне тужбе. Награда је од 2000—2500 динара. Рок за ноднашање 1 април (по иовом) 1890. 0 иоднетим расправама донеће суд заједнички: Гец (Кристпјанија), Дни (Лнписка) и Кропекер (Берлин). Уз мали издатак од 20 дииара годишње Србија је такође била у реду држава, које су могле износити пптања на расправљање, алн је она гај свој положај но нашем онштем нехату већ напустнла. 0 расппснвању награда н о свему осталом брине се управа Међународног Удружења за Кривпчно Право. — Блунчлијева заклада намењена је проучавању појединих питања из опсега Међународног Права. 0 њој водн бригу и награде расиисује и раздељује једаи одбор нз Инстпгута за Међународпо Право. На расиисани стечај о државном банкротству и међународном араву (1894) стигле су четири расправе. Од овпх су награђеие две, п го Карла Цфлуга (Ниренберг) п 'Булија Дијене (Болоња). Судије су билн Асер (Амстердам), Феро Жнро (Париз) и Габа (Пиза). Нови задагак (предаја 1 јула 1900) је у исторпјској и догматичној расправи пнтања Природа зависности изме(}у држава у Међународном Праву. В. М е д и ц и н а. Је ли могуКно живети без желуца ? — Пре неког времена један швајцарски лекар нзвршио је с успехом ванредну операцнју: нотнуно је извадпо желудаи, овај тако важнп орган у човека. Неочекиванн успех онерације н добро стање, у коме се оперирано лице после гога налазило, пзазивају веома пнтересно питање: да ли је желудац неминовно потребан за организам, п да ли наше тело, у случају потребе. може бити без овог органа? Али, пре свега, да изложимо детаље тога пеобпчног случаја. Швајцарском лекару Шлатеру (у Цириху) обратнла се једна жена од 56 година, жалећи се па крајње растројство аиарата за варење. Према иптањима, која је болесници стављао, н по спољашњем изгледу нзведен је закључак да она пати од рака у желуцу. Шлатер се реши, да изврши лапаротомију. т. ј. да отворн трбух п од желуца уклонп отеченп део. која се операиија често изводи с успехом. Али, кад је желудац био нросечен. пред очима се оиератора указала жалосиа слика. У дијагнозн се није нреварпо: болесница је имала доиста рак: али, што нпје могао предвидети, раиа иије заузимада једно одређено место, -већ се пружала но целом желуцу, од иочетка његова па до места где прелази у црева. Псећи такав комад, т. ј. оставити бескорисну иолокину желуца, није имало смисла. Баљало ј<“ или болесницу оставити њеној жалосној судбини, т. ј. пуститн је да умре, илн извадпти цео желудац, па затим непосредпо спојнти једњак сцревима. Он се одлучи на ово иоследње. Псекаоје н извадно цео желудац. а како се дванаестопалачно црево не може непосредно спо.јнтн