Дело

142 Д Е .1 0 Ј1е покушава ли природа да га преобрази у нешто налик на желудац? Ове је то врло интересно, али сада још нерешено... Антидифтеријски серум у Немачкој. — Ио службеној статнстици о узроцима см1>тности у немачким градовима, који имају више од 15000 становника. а у десегогодишњици од 1887. до 1895. год.7 .од диФтерије је умрло 119038 душа. што просепно износи но 12000 годишње. Највише је било 1892. год. (15800). а најмање 1888. год. (9934). Год 1890., када се дпФтерпјски серум почео употребљаватп, број смртних случајева опао је на 7200: којеФнцијенат смртности од диФтерије, којије у поменутој досетогодишњици био 10.09 на 1000 становника, пао је у год 1895. на 5'4. умањио се, дакле, одмах на иоловнну. Т е х н и к а Брзина железничких возова у Јевроии. — Ви11е1т Зе 1а Сопптзбјои 1п1егпаНопа1е с!и Соп^геб Оеб сћетЈиб <3е 1ег ПЗНОСИ у овогодпшњој мартовској свесци интересне податке о највећим орзинама железничких возова у главнпјим јевропским државама. На прво место додази Енглеска с просечном комерцпјалном брзином од 86.1 км. за час. За тим долазе: Француска са 70.8 км., Белгија са 70 км., Немачка с 58-2 км., Русија с 57 км.. Аустрија с 53.9 км.. Италија с 51.7 км., Холандска с 49 км., Швај. царска с 48 км., Скандинавска с 45.7 км., Шпањолска и Иортугалска с 39.7 км. Треба само додатп, да је крајем прошле године између Нариза и Кале*а пуштен у саобраћај брзи воз с брзином од 84.9 км. за час, који ирема томе с брзим возом Лондон—Бристол спада у најбрже железничке возове у Еврони.