Дело

154 Д Е .1 0 чему је он еам ирисуствовао н на чем је он .шчно радио. То баца, без сваке сумње, нову светлост на скрупулозносг г. Ристићеву као нсторичара. н према томе одређује меру поверења, које се сме поклоннти његовој аргументацнјц и његовим тврђењима исторнјскнм. Приказујући нрву књпгу „Дипломатске Нсторијем г. Ристићеве у мајској свесци „Де.кг* од год. 1896, мп смо, поред осталих, нисалп тада и ове редовс: „Овде је месго да се уставпмо па неколпкпм крупнпм празнпнама у књизи г. Ристнћевој, које се морају нспунпти, пре него што би се пзрекао коначан суд о нашој политнцн у год. 1875 6, пре него што би се могло одређено утврдити, да лп је бнло каквнх извина, каквих* бар олакшавнпх околности за Фаталну заблуду, у коју се Србпја дала завестн у овпм судбоносним годинама, које су, V најмању руку, за неколнке деценнје одгоднле остварење њезиних народних ндеала. Нптање је, на које књнга г. Рпстпћева, хотимице плн нехотице, пе даје никаква одговора: да лн је Србија иовела полптику која водн рагу н угазила у рат по својој инпцијатпвн, не тражећи нпчија савета, илн и не обзирући се нп на чнје пријатељске оиомене, пли да ла је она надлежно позвана да иде напред, као руска авангарда, и да лн је у том другом случају и каквпх је позптнвних обећања она добнла?“ И затпм \аље мало: ,Мп смо већ раније пстаклн, како је ступање Србпје у оружан/ акцнју бп.10 најподесније, па може бптп и неопходпо средсгво, да се крили на Балканском Полуострву даду оне размере, које су бпле нотребпс да се може прпступпти рсшавању Нсгочнога Ннтања путем новнх ампутација турске царевине. II Србпја је наншла, дала се завести на тај Фагалан иут, да сама собом руши своју народну будућност. Питање јс сад још од големог нсторпјског значаја: да ли је Аустро-Угарска, уз нрнпомоћ Немачке, успела навући Русију на пут актпвне полнтнке ирема 'Гурској, н да лн је Србпја своју акцпју новсла у догово])у с Ру* сијом, по жељп руској и по саветима руским, нли је напрогив Србпја, наведена лукавом игром аустро-угарске политике, послужпла као средство да се Руснја ангажује, да се нзазове на оружану нптервенцнју протпву Турске? Ову каппталну гачку у исторнјп нашпх ратова за ослобоћење н независноет г. Ристнћ апсолутно нн у чем и ни у колико не расветљује*. На Берлинском Конгресу ствар Русије и ствар Балканскнх Словена претрпела је потпун Фнјаско. Бердинскп Уговор скренуо је Псточно Питање са пута његовог нравплног и правпчног решења, отворивши врата новој туђннској пнвазпји на Балканскн Иодуострв. У тренутку, кад је сломљена бнла спла пет-вековног отмичара. угњетача, кад је ударно