Дело

158 д к л о су тада владале у Јеврони. Г. Ристнћ означио је у својо.ј књнзи пок. Јована Мариновнћа, као убеђеног, сталног, пепомирљивог нротпвника улажењу Грбпје у ратове. противника, којн своје мишљење заступа где му се год прплнка укаже, п код Кнеза Србпје. н у Петрограду код руских мннистара п самога Цара Руспје. Сиромах г. Рнстић! Ударац којн је он бно наменио усномени нок. Марнновића, враћа се п бпје њега посред чела. У толико горе, за г. Рпстића н за његово тадашње полптнчко друштво, у толнко већа одговорност, тежп грех њпхов, што је у Србнји било тада мудрих људн, чнје је оштро, истиискп државнпчко око јасно сагледало, каквим разочарањима, каквнм недаћама мора одвести Србију њен улазак у рат протнву Турске. Циеш ЈирКег уи11 регЈеге, ргјиз Јешеп1а1 Та се реч нросто намеће сама собом, кад се прочпта релација Рнстнћева одмах у првој главн његове књпге о мпспјп у Нетрограду, повереној иок. Марнновпћу повембра 1876 год. Мнспја та поверена је била пок. Мариновнћу, као што то сам г. Рпстић тврдн. једнно с тога, што је киез Горчаков изјавио бно, да жели да се она поверн Мариновнћу. П Мариновпћ се, како то онег вели г. Ристпћ. прпмио те мисије ,и ако није делпо владмне иогледе на догаћајец. Како је мудро п како обазрнво вођена била иолитика Србије у то време, види се још н из тога, што тек сада, ношто је први рат свршен, иосле Ђуннса н Алексннца, г. Рпстпћ даје поред осталих и то упуство г. Мариновпћу „да се нзвести у којим се пределима можемо надати увећању! * Г. Рнстнћ је бпо незадовољан мнсијом Мариновпћсвом, пезадовољан у толнко внше, што му је Мариновпћ његов главни такмац из тога времена наметнут од стране Русије, што је морао нристати да он заступа иптересе Србије у Петрограду, н ако „он није нп у коме погледу, па нп у погледу на рат, делпо мислн либералне владе“. У своме гневу, који се нпје стншао нп носле внше од двадесет година, г. Ристић прикунља све могуће аргументе, да пок. Мариновића представи у ружној светлости . па нам ионет мржњом прича и оно, што је за њега, г. Ристпћа, морало бнтн непријатно, алн што у очпма сваког доброг Србина днже више него ишта државничку мудрост и увиђавност Мариновићеву и пстиче не може бити јаче, нптепзивннје, како је морала бити зла судбина Србинова, како нас косовско проклетсгво још нпје оставнло, кад је у оиим судбоноснпм даннма за Србнју н Сриство вођење политпке Србпјине, мнмо људе, као нгго је бпо пок. Мариновић, пало у руке г. Ристпћу н његовом друштву. „Иовереник Српске Владе, пнше г. Рпстнћ, осуђивао је горко сиоје властодавце због уласка у први рат у опште, на н нове њене намере за рат; шта внше, он је говорпо отворено н против ратоборних расположења, на која је иалазпо у званичним круговима руским“ (стр. 17) п мало даље (стр. 19). „Није се чудити, што се он. у својим погледпма, разлпковао од Либералне Владе.