Дело

КГИТИКА II БПГ.ДИОГРАФИ.ЈА 165 свако предузеће додази просечно 340.000 Форината. Адп она из годпне у годнну мадаксава. Године 1895. створено је у Угарској 67 новпх индустриских предузећа, годнне 1896 само 33, а године 1897 само 31. Годпне 1895, уложено је капитада у нова пндустриска предузећа: 28 милијуна Форпната, 1896. годнне 12 мидијуна а 1897. године опет само 8 милијуна Форината. Многа пндустриска предузећа пропадају н губе се из године у годину. Па и оно шго има индустрија, у њима је све сам странац: од врха до дна. II ипак су оне све на слабим ногама.... По статистичким иодацима у Угарској има око 730.000 лица, која живе од заната; од тога на ужу Угарску пада 650.000, а остало на Тро* једницу (66.000) и Ријеку п њену област (око 6000). Према томе у ужо.ј Угарској од заната жнви 5-45°|„ становпика, а у Троједници 3.74°0. Ове цнФре јасно показују, да је Угарска још чпсто — земљорадничка држава. У Аустрији је скоро два пуга толнко занатлија од сто становника. без обзира на то што аоред тога има већ јаке индустрије, док је у Угарској у оном горе већ поменутом броју п — угарска индустрија! Самих правнх занатлија и њпхових помоћника има у округдом броју 617.000 лица, и то од овога броја долазн 314.000 на самосталне занат* лије а ЗОЗ.ООо на помоћничко особље. Више је, дакле, занатлија, но њиховнх — помоћннка. Преко 10.000 занатлпја раде самн без помоћннка!... Запата у Угарској има на 328, п од њнх је једва 30 заната на којима раде мало впше од 5000 лица. * Писац, за тим, изпосп како се и на овом прнвредном пољу залегла она шовпнпстичка мађарска политнка, која им у многом погледу смета н која ће, најпосле, да се самим Мађарима освети. Занатлиских школа има мало : нма три средња завода „за обртнике.* н сва три су у Нештн, п у свакоме се од њнх предаје па мађарском језику. У та трн завода било је школске 1895:6 године 300 ђака Мађара. 36 Немаца, 5 Словака а пиједнога ни Србпна. нп Румуна, нп Русина! У осталпм „обртнпчким* и занатлнским стручннм школама има преко 2000 Мађара а свега 4 Србина. Даље нисац нзносн како је у српскпм рукама понајвише оних заната који — пронадају. Највише Срба занатлнја има: кабаннчара. опанчара, иа онда папучара, чизмара, ципелара п ковача. * Реклп смо већ, да је писац нашао, да помоћи занатлијама нма н може бити само у удружењу и у стручном, занатлиском образовању, а ми бпсмо још додали: н напуштању онпх заната. које модерна Фабричка производња, или иначе промењене прнлнке жпвота осуђују на пропадање.