Дело

КРИТИКА И БИКЛИОГРАФИЈА 167 редбн рускога министарства сиољних нослова, нод уредништвом одличнога руског правника, ГегЛ. Ие МаНепз-а, који је са својих научничкнх радова познат и ван граннца његове простране и силне отаџбине. Тај се зборпнк штампа у Нетрограду о државномс трошку и од 1874. до 1895. године изашло је II свезака, у којима су забелсжени уговори, што пх је Русија закључпвала с Немачком. с Аустријом н с Енглеском. Збирка уговора и конвенција, што их је Аустрпја закључпла са страннм државама од 1763. годнне па до данас, почела је излазити V Бсчу 1855. год. под уреднлштвом чувенога бечког ироФесора Бг. 1,еороМ Хеитапп а'), а уз сарадњу секретара аустрискога министарства спољних нослова, ААоЈрке с1е РГаззоп-а. До 1888. год. од овога зборника штампано ;е 18 свезака (Беч, књижара Еготте). Што се тпче зборника уговора, који се односе специјално на Турску, те нрема томе имају важности и интереса и за нас Србе, нама су позната ова три: 1. Зборник АгГзГагсМ-Веу-а, у коме се налази једна велика збирка закона, уредаба, уговора, капитулација и других докумената а коју је штампао на Францускоме у Цариграду О. Х1со1ак1е5 од 1873.-1881, год. у 6 свезака у издању ТогегБи е! КеИ-а; 2. Друга збирка уговора, које је Норга закључнла са страним силама од 1536. год. до дапас, јесте она што ју је ночео издавати у Паризу барон Ј. с?е ТеНа 1865. год., а коју су, после његове смрти, наставили његови спнови тако, да је до 1896. год. било угледало света 8 књига тога зборнпка у пздању париске књпжаре Е. Бегоох; 3. Трећа је збирка она. чнји наслов исписасмо у зачељу овога реФерата н на којој желимо да се задржнмо са неколико речи. Хога(1оип§1пап-ова збпрка међународних акага отоманскога царства, којима је оно регулисало своје односе с различитим државама, биће> по нашем мишљењу, потпунија а и много критпчније приређена од горе иоменутих двеју збирака. У Турској, као што је свакоме знано, нпје све као у осталомо свету или бар у добро органпзованим државама. Пма тамо разних уговора и аката, који често нису били никада укпнути дефинитивно, док у другим иравним државама новн уговорн замењују старе или им поништавају сваку вредност. Отуда, као што знамо, већина тих уговора има нарочпти карактер, и они су позиати нод именом капиту.гацу)а. Ове су на Истоку, у мусломанским земљама, увеле читав један нпз установа, које су нротивне ономе режиму, који проиоведа јевроиско ираво. 11 кад случајно нскрснс какво ннтање на решавање нзмеђу јевропскнх држава п отоманскога царства, државници и правницп су ири11) ПроФесор Најман биКе познат нашим нравничкнн круговима нароччто са своја два нисма: Б’етр1ге аиз^го-ћопегогз, 1а Возте еГ ГНегге§:о\те, којн су штампана у Кетие с1е Јгок Јп1егпа11опа1, XI, 1879., Г- 38, а о којнма је у нас говорно Гл. Гершић у својој нристуиној академској раснравп, Поглел на .чеђунаролни и лржаноиравнч положај Восне и Хер^еговине и острва Киира. Иеоград, 1893.