Дело

I; К .'1 Е Ш К Е Срнско-хрватско питање. — У чланку „На један глас из Хрватске о Босни и Херцеговини« из пера С. М. П(ротнћа) изнет је ово дана у ,Одјеку“ један користан иредлог, којим би се дошло корак ближе до же.кеног јединства у нашем двоименом народу. Срби и Хрвати разликују се данае ме},у собом: ио имену, но вери, но азбуци, но календару и но политичком ноложају свом Кад се већ не могу све ове разлике тако брзо ноништнти, број се њихов инак врло брзо може смањитн: и Срби и Хрвати могу одмах иматн је.\ан календар и једну буквицу. Стога нисац и предлаже: да Срби приме римски календаЈц а Хрватн да приме Иирилицу. Римски је календар бољи, науци и истини ближи, а ћирнлица је словенска буквица, која би и Хрватима била ве}>а одбрана црема ту},инштини и једна спона више с јужнпм и источннм Словеннма, а нарочито с Русима. ПРОСВЕТА Вндовданскн темати. — Као и сваке тако је и ове године београдска општина на Видов дан дала награде за најбо.те радове на расписане теме из историје српскога народа. Ове је године била задана тема : Трговачки центри н цутови по српској зсмљи у средњем веку и у турско доба. Прву нагрзду од 4(| 0 динара добили су Јован Ерде.Ђанови}1 свр. философ н Риста Николић философ II године. Другу награду од 200 цинара добио је Коста Н. Костић философ III године. Споменик кнеза Милоша. — У Пожаргвцу је на Ивањ дан 24 јуна, на дан кад је кнез Милош освојио Пои1?1реШ1ц одТур!ка. откривен снбменик кнеза Милоша, којн је нодигао народ окр.иожаревачкога доброво.кним прилознма. Сноменпк је израдио Ђока Јовановић вајар. Словенске ирославе. — У Нрагу .јебЈуна откривен споменик Фрањи Палацкоме , чешкоме родоњубу и исторнку. На ту светковину сабрали су се представници свих словенских народа. — У Кракову је прослав.гева стогодишњица чувенога нољскога песнику Адама Мнцкијевића. На овој свстковини норед Пол.ака били су и нредставници других словенских народа, а нарочито пз Русије и ЧешкеВечка балканска комисија н у Србијн. — Бечка Академија Наука често је истицала да је оиа једино позвана да у научном погледу пснитује Балканско Полуострво, н кад год је могла, или је счала поједине л.уде пли доносила у своме органу расправе ве1ШН0М нз областн природних наука са земал.а Балканског Полуострва. Од какоје добцда велики легат Трајтлов, рашнрила је то сад п на испнтпвање дијалеката, п образовалаје балканску комисију, те је нрошле године оњеном грошку иутовао Др. Милан Решетар. доценат бечког университета, по Црној Гори, Др. Љубомир Милетић проФесор из СоФије по источној Бугарској, п Др. .Тосиф Аранца, 174 проФесор пз Снлета , по далматинеким остј>вима. Један Лрегходни н.;вегитај те кочисије већ је наштампан V органу Бечке Академпје. (види „Дело4 свеска-за декембар ир. годино. Ове године дебио је од те комисије понуду и један наш филолог да на њен рачун пропутује који крај Србије и израдн за њу какву дијалектолошку студију, али је он то одбио мотивишући тнме, што не жели но нрнмеру Аранце и Милетића да обилази свој књнжевнн центар , ц да с >м помаже стварању центра у Бечу за испитивање балканских дијалеката, напоменувши уједно да бц Бечка Академија ваљала прво да створи једну ауетро-угарску комисију, која би прво испптала с језвчке стране врло пространу аустро-угарску монархпју, и нарочито разграничпла словенски елеменат од немачког. и словенски н румунски од маџарског, па тек тада. кад тај посао сврши, ако Балкан буде неисиитан, да се та комисија нретвори у балканску н пређе Саву и Дунав. Али балканској је комисији јако стало да има нешто баш из Србије, да тако буде потпуно балканска, па кад је онде одбијена, обратила се на другу стрзну, и сад читамо у „Додзтку општпх мннхенских новина (ВеПа^е гиг А1|*ететеп 7.е\ову белешку из Лајпцига.- „Овдашњем изванреднол проФесору унпве|>снтета г. Херману Хирту поверил I је Царска Академија Наука у Бечу проучавање дијалеката у границама Србије овога лета.“ Г. Хирт јамачно не зна како је дошао до ове понуде , а да је знао, сумњамо да бн је примио. Нама је само жао што тако одличан филолог. кога ми високо ценпмо, неће моћи наћи овде код својих колега онаквога дочека, какав би му био спремљен, да долазц за свој рачун или од стране Саксонског Ученог Друштва , те ће се сада морати задоволшти нрепорукама овдашњега аустро-угарекога иосланства за месне властн у Србији. Популарна издан.а највн^еннјнх <|>ранцуских књижевника. — Париска књижара ЕауагЈ 1‘гегез начинила је прошле године чнтаву револуцију у књнжарској трговинп и;:давањем најодличнијих Француских пнсаца у популарноме, јевтином издању. Од 1847 год. иочела је издаватн у елегантннм свешчпцама од једнога табака, обичне 8-не, целокупна дела недавно цреминулога АлФонеа Додеа, а за овима у брзо п одабране снисе Жила Клартија, члана Француске Академијс. Сваке неде.ље излазе по две свешчице од тнх ретких дела, и оне стају само 1<> п. д. Од Додетових дела до данас су штамиана ова : Јаск, ТаИапп с!е Тагазсоп, Егошон! јеипе е( Клз1ег а]"пе, 1е РеШ сћозе, 1е Ха1»а1> , Коћегт НећпопТ, ТагТапн зиг 1ез А1рез, 1ез БеТгез Је шон МопНн, 8арћо, Хоиша КоитезТап, СоиТез Је 1ипсН, 1ез Којз еп ехН, РогТ-Тагазков, Козе еТ ШпеНе, Г 1штогТе1, и ТгепТе анз с!е Раг1з. Сва ога дела стају цигло дпн. 18-70 без поштарине. Што се тиче дела Ж. Клавти-ја. од њих је изашло до часа када иише.мо ове редове: Т.о РрТН Ј.-н-цнрз. Т.а МаГзоп VI»1е, 1а