Дело

Н ОЋУ — ЈЛ. Стањуковића На Атлански Океан ноћ је у велико пала. Ова дивна ноћ иуна благе хладовине, чаробне лепоге и неке мађиске тајанствености, дошла је, по обичају, од једном. без сумрака. На оваквим ноћима груди слободније дишу. Некаква необјашњива милина обузима душу и уздиже расположење, док човеку живци не малакшу и сан га не савлада. Старац — океан притајио се, као да је и њега дремеж савладала. Угмиљат спрам мрнара на пучини северо-источног иасата. он лагано, сасвим лагано и без најмањег знака од гнева бруји. лењо нодиже таласе, који као да дремовни изгледају. и љунким плеском кропи бокове маленог ратног клнпера*) «Ласте.Уз иријатан пасатски ветар, благ и нежан. клипер скоро нечујно јури океаиом иод разапетим једрилима, лагано се љушка и за један сат иролази по седам растегљаја ,**) остављајући за собом траг налик на широку и сјајну ФОСФорну ленту. Водене капље разлећу се пред њим као брилијантске варнпце. *) Убојни брод са три кагарке, који се од осталих разликује брзином и оштрим обртаљем у месту*•) Растег.г>ај је раван 11120 талијанске ми.ве- 30 секунда равно је 1 120 сата, те је и раетегд>ај раван близу 1 120 мил>е> Колнко се пута за 30 секунада одмота конопац, на ком су раетегллуц обележени, толико се мил.а разуна да јз брод прошао за један сат.