Дело

10 Д Е Л 0 иознаница — што има стара мужа, како се врло често разоолева, само да би јој доктор дошао. А доктора Сретена нарочито воли, што <»н савесно прегледа и куца у груди и црислони уво па слуша и... већ — докторске ствари... Па онда, нричао је о једној госио1>ици што пати од срца... Па о другој што је све нешто гуши... II, за дивно чудо, све то доктор Сретен успешно лечи !... Чашу по чашу, па се и доктор одушеви. Око по ноћи иио .је братимство с Петром , а у два по ноћи већ га је звао : битангом. Па ти си, бре, нека битанга, нисам ни знао ! — Само теби завидим ! - Млад си, стићићеш ме ! — А колнко ли ћеш тек ти одмаћи ? — Не бој се! На том иол>у увек има лаворика. Док траје човека биће их! Здраво! Здраво. Малиша нредложи да се иде кући. Не ! — рече доктор — Ја нредлажем да идемо до мене! Јадремао сам! — рече Малиша. — Имаш где и код мене спавати! Хајдмо ! Шта велиш ти, Петре? — Иристајем! Платише рачун, иа ее кренуше докторовом стану. Свежина ноћна као да их још више раздрага. Петар ухватио доктора иснод ]>уке иа му прича једну своју љубавну историју с неком удовицом, која га у мало није ухватила. Е, људи, ово је дивно чудо ! Знаш ли ти, да ми се из најире чинило, да ја волим ту жену. Била је нешто кокетна и вечито измицала од сваког мог јуриша. Проето — нолудех за њом ! До тог доба ја нисам имао иојма о л.убави; мислио сам да она живи само у болесним несничким маштама." Али тада је осетнх у свој сили и снази њезиној. Као каква будала, по сву ноћ лутао сам око њене куће и испод њених прозора. А она, неки мајстор, чини се свему томе невешта. Потужим ти се ја једном своме другу , Русу , а он ми рече да се с њом врло добро познаје, и. ако сам вол.ан, познаће ме с њом.