Дело

ЈУНАК НЛШНХ ДАНА 9* — Знате ли ви шта вам еве треба да то. ма у најмањем, можете извести ? — Још нисам тачно израчунао , али треба много. Требало би нрво овде, у Београду , подићи сиротињску кућу у коју би сместили те немоћне, као: изнемогле старце, богаље. болесну децу , нахочад, нородиље , сирочад без игде икога и глуво-нему децу. Поред те куће требало би подићи две Фабрике за раденике, који траже посла а немају . п ленштине . који би се ту привикавали раду. — Мислите ли ви да ће за све то бити материјалних средстава ? — Кад би се настало, било би. — Писанијом? — грошеви чине милионе ! Не. Тим се начином не би успеле. Има други, бољи. — Да чујем. — Само је ово све још не сређено ! Ја још нисам све израчунао, јер мн ту треба завирити и у статистику. Ово је провизорно. Треба ирво да код мене сазре та идеја, треба да сам све срачуним, да заинтересујем неколико важнијих л»удн. па чак и саму штамну за ту ствар. Али , мислим, да би се материјалних срестава нашло. Ту су цркве, које имају својих канитала, па разни еснаФи, па општине, па царинарнице. па би се ту завеле и неке друге мере, да се избије још ко ја пара и то 6и било довољно. У осталом. ја сам хтео да се с вама о свему томе споразумем, алп тек онда , кад будем с планом готов, како би се ви могли код г. министра п владе затзети за ту ствар. Сад сам се истрчао мало раннје. Ништа то ! Ствар је лепа п вреди се над њом замнслити. V осталом, с тим не треба нп истрчаватн. док се све леио не срачуни. — Тако је. — На меие рачунајте ! — Хвала вам ! Немате на чему; али сте ме том ндејом заинтересовалн н ја. ћу сад размшнљати о н»ој. Дуго су шетали н ћуталп. Медел.ковнћ се збнља удубио у ту хуману ства]) и гледао је у Сретену човека од будућности.