Дело

32 Д В .1 0 и жнлавом српском племену. Ради те потребе Аустрнја је морала ареговарати с тим народом и она је то учннила: из тога преговарања ионикле су оне „иривилегије“ нли повел>е аустрнјског ћесара н угарског крал>а Леополда I., у којима се сриском народу прпзнају извесна нрава н повластице, којима му се ујемчава вера и пародност, а то довољно показује , да је аустријски двор впдео, да нема пред собом некакву бедну и убиту рају, једну „аморфну н инертну масу“, која само инстинктивно телчН за ослобоћењем од зулума, а после тога може бптп једна проста „етнолошка материја^ (ипе риге таИ&ге е1ћпо1о§дцие, еЛто1оод8с11ег 810К)1 за храну н увећање некога туђинског политички-националног организма, него да има пред собом народ с очуваним традицијама и успоменама знатне ирошлости, у коме није изумрла него још живи свест о своме националном бићу. П та ј је народ тада нмао истакнуте иосиоце и нредставнике и своје народне ве]>е и своје националнополптпчке мислн, а тн су представници бнли иећски иатријарх А])сеније ' Гарнојевић и Т>орђе Бранковић. Кадје реч о полптпчки-нацнонално ј идеји онда нам се прво уставља поглед на Бранковићу. Није овде место, да изближе казујем своје „немеродавно" мишл.ење о тој свакојако знатној историској личНостн, на коју се у последње в]>еме нарочито окомио наш иризнати и уважени историк г. Руварац. За тезу, о којој ја овде говорим п коју хоћу да докажем, мени то није важно , да ли је Торђе био прави „легитимни“ потомак старе десиотске лозе или је он у томе иогледу био само „швиндлер“, него мени је главно то, да је он несумњиво био најумнији и најобразованији Србин свога времена и да се као такав с одважношћу п вером у успех прихватио улоге, да изиђе пред народ као иредставник н носилац једне мисли, мпсли аолитичке еам<)сталппстн1 која би добила израза у срнској Војводини (можда под врховном заштитом или „покровител>ством“ Круне угарске). Његова нрокламација народу сјшском нашла је јакога одзива у народу п народ се у велико отпоче прибирати и скуиљати 1ј Тај су и.чраи ирво ипумели Немци говоре!>и о Словенима. в. А. Т> о г о у * В ва II П е и, В’ етрјге <1е.ч Т.чагз е! 1ев Кпвзеа (Кеуие (1. (1епх тотТе.ч, ееитемОар 1873/