Дело

д к л о Г,08 лека на овамо јавља Руснја као добротлор п најсплпији заштитник светогорскнх мавастира н калуђера“ (стр. 87.).‘) Трећп нам одсек казује жилот ,калуђера међу собо м“ (сгр. ^8,—154.). Олде нам износи жилот у манастнру , жилот калуђера, ко.јн одговара њихову позиву. — Прво је описана у опће црква (храм) архитектонскп, па п у другом погледу; затим су описаое остале стаје манастир ске: за економију н за станоле: па њпхола околнна: вртовн , воћњацп, гробљс. Носле се прелазп на стаповннке светогорске, којнхје но попису од 1885 било (које калуђера, које искушеника) 4493 душе : Св. Пантелејмон — 790 лнца, Лавра Св. Атанаспја — са скитовима п пспосничким ћелијама — 664, Ватопед — 517, Ивер — 382, Хиландар — 215,. Св. Навле — 179, ЗограФ— 141 птд. „У олој калуђерској државп моглн бнсмо уиореднтн манасгире са градовима, скптове са селима, а раштркане ћелнје с појатама. Где сс коме допада, ту се према својој подобпостн н настанн.“ Тако је лено нзнесепа нодела рада, живог н рад у манастиру поједнних дана и у ноједпна годишња доба ; нзложена нравпла, но којима се живи у манастирима, скитовима и ћелмјама. Показаиоје V каквнм су односима поједини манастпри међу собом, нтд. нтд. У четвртом одсеку нмамо оиис аојединих манастира, њнхов положај. имање, жпвот у њима, споменуто још понешто пз њихове нсторнје, што раније ннје било речено. Говорн се и о књнжевном благу у манастирима п у калуђерским рукама. * Ред би био да што речемо п о преводу Нема сумње да је г. 'Бура Димнћ, познати зналац немачкога језпка, умео тачно и јасно српски изложитн садржнну „Св. Горе“, коју је отац Сава немачки описао. Превод је течан, језик по могућиости биран, стил лак. До душе, и овде бн се, цепидлачећи. нашло храпавијих места, али је то у нас ушло у причу, те се често иута добре стране заклоне каквим ништавним замеркама о запети, јоти и том слпчном. Кад јс Аврамовићева „Света Гора“ 1848. нашла неке четири хиљаде претнлатника (а свакако и читалаца), право би било да и Света Гора оца Саве, на педесет година носле тога, када се број читалаца удесеторостручио, књижевне прплнке саслим нзмеинле — нађе сразмерно псто такав одзив. А она то заслужује пунпм правом. као што су н прелодилац г. Димић, н иницнјатор српскога издања проФ. Љ. КовачевиС заслужили пашу захвалиост. Крагујелац, јула 1898. с. н. т. ’) Пада у очи да се бугарски вдадарц нигде не истичу као дароваоци и заштитници свстогорских манастира, а нарочито манастира Хилендара, који би данас ради Оили себи присвојити на основу тога, што су, услед разних српских недаћа и својих интрига, уснели задоОитн власт у манастиру.