Дело

510 Д Е Л О вајд то пред Мплошсн н осталим старешинама, пред Турпима п нред Пбрахимом. 'Го изазове Ибрахима, те убија кћер, иа после н себе, да не би само допала у ђаурскс руке. Како је ово мнзеран завршетак, и зар писци мнсле да се овако врши отмпца девојака. да је краду пред оно ликнм светом ! Овде смо изпели садржину ове драме, указујући на неириродиости н недоследности у њој. Овоме треба додати да у драмн нсма нотребног једипства, да се чнновн не развијају један нз другога, већ свакп чннп за себе целину, без икакве везе с преходним чпном. Сем тога у драмп нема ннкаква заплета, радња је врло слаба (сем ако нисци нисумпслнлп да .је радња онај бој на иозорнпни). Али је .још најгоре с характерима у овој драми. Милош није онакав. како га ми знамо из историје и нз разних анегдота о љему. Он је овде само јунак, којн једино декламује о иатрпотнзму. Гадоје Касндолац прави је сеоски Дон - Жуан. Да видите како он. прост сељак, говорн о својој љубавн: „У тнхој ноћн, кад све јкпво одмора тражи, њен лик лебди ми пред очнма и одгонн слатки санак са мојих тренавнца !... Њен спомен испуњава ми срце миљем које малено одојче осећа на грудима матере, хранитељке своје!“ (стр. 38.). \ као какав Вертер јадикује над мртвом ЗлатиЈОм: ,Одлети ми, тнца моја златна !... На крнлима црнс смрти, отишла је са овога света, нуног јада н очаја, јадн моји !“ (стр. 68) Сви остали Срби чипе се према Милошу као ипгмеји н само очекују шга ће рећн „госиодар". Међу тпм то се никако не може казати за једнога Молера, Цукића, Абдулића! Кад, дакле, нема оних захтева који се за драму траже, да ли је бар комад написан тако. да показује јаку песничку замисао п несннчкп таленат ? Од свега тога нема ни трага, јер је комад наннсан тако хладио н тако обпчним стилом, као какви гимназиски уџбеници. Као стилске осо бине наводимо овде ове обичне Фразе: „Скочи, па кажи хоп... Нису Турци крушкс, па да пх млатиш како тн .је воља* (стр. 13). „Одмакни , бабо, док си читава“ (стр. 37). Јамачно да би читаоцн и гледаоци знали које Милош. пнсци су му свуда метали у уста његову иознату узречицу: „Чинпш" волико“. Кад Турцн говоре, онп уиотребљавају у говору турске речп: иксан, адет, беса, рз, шејтан, џенет, к’смет, ђул. хурије, днн итд., да бисмо звалп да су то Турци, а мс ко други. Као доказ нншчева укуса и познавања естетичких правила вредп иомепутн у љубавној сцени између Радоја и Златије оно љубљење, кад Златија говори: „Раде мој! Тако. тако ! Још, још !“ Мнслимо да смо довољно показали колика јс вредност овог новог српског комада, н зато смо се чудили како су се на овом, управ ђачком покушају могла иотписати два нроФесора. То нас једовело до закључка, да пнсцима јамачно пије ни стало бпло до литерарног успеха. Мил. А. КостиЈж.