Дело

51*2 д е л о тамо го исто; узнмам треће — то исто. Зар су то Србн т браћа Срби ? — иитах се, ,они Срби с којима говорих , с којима проводих братске, другарске часове ! итд. II г. Маринов се решава измучене душе да бежи из Београда, ие сачекав ирославе. А кад је сутра грш, распитујућн час једног час другог од својих пријатеља, чуо њихово мишљење о Маћедоннјп, поколебала се, вели, у њему вера у братсгво са Србима. Један га је пријатељ, кад је чуо за његову намеру о бежању , ог\вратио од гога оиоменом да је он дошао амо пз поштовања према Вуку, а не због сри ских шовиниста. II г. Марннов је, са ноколебаном вером у браство са Србнма, остао да нрисусгвује прослави, како бн је могао носле опнсати. Огшс му је, истина, обичан, хладан, нроткан иојединостнма , које ноказују злу вољу. „Народа нмаше неоспорно много, алп не бпјаше гостију нз провиндије н из села, па ни улице ве бејаху покрнвеее заставама, као што то захтеваше сама светковича. То показује да н у наше браће Срба народна свест нпје пустпла дубоко корена.“ Нлп на ир. г. Марннованепрнјатно дира, што је, међу онима који су иосили венце. впдео неколико ученика обучених у одело дебарског п охридског краја; не проиустн забележити, ноздраве, које је „Ускок* донео из свих српских крајева, па и из „Маћедоније, соФИ.јске н видинске областим. У ннзу оваких поједнности најгора му је клевета — друго име овоме нема — „да су властн принудиле ииротске грађане и пиротске ученике, да дођу у Београд, те да нред гробом Вуковим посведоче своју српску народносг ! Ако су свн српски градови остали српскп , ма да нису присуствовалн светковинн, Ппрот је морао без иоговорада дође у Београд, те да се иокаже као српски град! Смешно и чудно, ако није п жалосво. Ну, шта да радимо болесну човеку ! Донста је и чудпо н жалосно п недостојно , кад овако ннше човек коме поколебана вера у браство са Србима није сметала, да говори онакве беседе, нуне братских изјава о љубавн п солндарностн, а иос.ге њих овако да нпше ! Оваких красота нма повипте у овој књнжицп, на читаоца чисто изненађују она ретка места, у којима писап. одаје похвалу предусретљивостп одбора и одушевљењу са којнм су иоздрављане његове беседе. Штета што је г. Марипов оне своје изјаве о љубави и солидарностн дсмантовао овом својом књижицом, коју је завршно жаљењем што се Срби ннсу сети.1н поред Вука п Доситеја , п првог југословенског нсторика Јована 1’ајића. Збиља, мал’ те не заборавнсмо нстаћн још једно место пз ове књнжице. Вреди да се и оно запамти. Г. Маринов, поуздано ношен жељом да се популарише иред својим земљацима, прнча како јс желео диспутовати о Маћедонијн са г. Ст. Нокаковићем и како су му неки обећалп удеснти братски састанак на којем би се разбнстриле нразне стране у овом снорном питању и у братском разговору расветлптн мрачнн угловн ове задевице између нас и Срба, која спречава јединство Југо-Словена. Чактврди