Дело

ФГАЊЛ НАЛАЦКИ 71 Ето, она је германизаторска тежња владе Јосифн II постала посредни узрок народнога пренућа из веконне летаргије. А грађанска и религиозна слобода, којом се иначе одликује илада овога знаменитога владаоца, чешкој народности поелужи као основа у борби за свој опстанак. Лотискивање чешкога језика из уиотрвбе пробуди из заноса све оне чланове чешкога друштва, у којих се национална свест не беше угасила: њима се поче све чешће, сне упорније наметати иитање: је лн доиста у чешком народу угушена и иоследња искра народне снести, може ли се он пробудити и освестити? Као што је неиријатељска струја сне нападе на језик — то битно обележје сваке народности — наиерила, дух времена их је унућивао да бапт језик народни сачувају од пропасти, уздигну. очисте, обраде и књижевном употребом облагороде. Немачко је васпитање ишло стонама ранијих незваних народних просветилаца — језуита: тежило да историске успомене. у којима се чуваху некадашња боља, народна ирошлост, стара времена самосталности, замени на штету националне свестн. Над чешком се прошлошћу већ беше вео заборава навукао, и патрпоти-историци имађаху задатак од националнога значаја: да чешку. историју рестауришу и у њој потраже основе. упуте за народно буђење. Најиосле је међу чешким племством, готово потпуно однарођеним, у немачком духу одгајеннм. нзбила тежња, да своја сталешка прана, на која је централистичка и аисолутистичка тежња бечких ћесара одавно посегнула, која је готово сва поодузимала, поврате — а то је посредно могло утицати и на националну свест у многих од н>их. Када се јавише нрви посленнцн на неговању националне свести, на буђењу народних маса, народни ннстннкт. поред свих насиља, извршених на чешкој народности од стране католичке цркве и државних власти, још не беше потпуно угушен, у згодним је ириликама могао нланути — народни језик, народна предања, чешка п}н)шлост н нада у бољу будућност нађоше добре помагаче и одржаваоце у нросветним и јама онога времена. —