Дело

80 Д Е .1 0 м велики Добровски беше често називан 81аУ1пегепс1ег ОеићзсћеОни говораху да се науке могу обрађиватн на језицима, којима говоре многи милиони (енгл., Франц. и немач.), а не на чешком. Тим патриотама никако не иђаше у главу: зашто се чешки народ тако мало интересује музејем, за кога је он само место за прнродњачке и археолошке збирке, књиге и руконисе. Палацком иаде у део да им то објасни оног знаменитог бадњег вечера чешког. Он лепо објасни да су том криви они, што су око Музеја; и да се дође у раду Музеја до бол.нх резултата, да се за н> народне масе заинтересују — он предложи да Музеј издаје часопис н јаче потномаже чешку литературу н народност. Добровски и Каспар Штернберг сумњаху да се може чешки народ из мртвила пробудити — ускрснути , бојати се, да сви трудови не буду узаман. Ну Палацки је, не штедећи ни самога Добровсксга, распаљен казао: „Будемо ли сви тако радили, наш ће народ доиста пропасти духовном глађу: што се мене тиче, и кад бих био циганскога рода и племена његов последњи потомак, сматрао бих за свету дужност, све чинити, да бар о њему остане честита усиомена у повесници рода л.удскога !" <1>р. Штернберг у свем се с Палацким слагао, Касп. Штернберг најпосле је био задобивен — на растанку је од Палацкога затражио да му поднесе своје мишл.ење о оснивању часоииса. Сутрадан је — на Божић — био пећ један рсФерат готов, у скоро и други, оба ирожета жарком л.убавл.у ка отацбини. У њима је речито изложено, како музејско друштво треба да буде носилац националне културе, да има народни задатак (тенденцију), да негује историју, која је за Чеха „огледало чешке народностии, нарочито позвана у да буде потпора натриотских осећаја. Сазоргз у1аб1епескб]|о V Мизеиш V Сесћасћ. који је излазио 4 иута годишње (од 1827., дотле је уцрава музеја и родол.убнво племство све употребило да с.томи \ иорност полициско-туторске владе аустриске, која се бојала сваке по јаве националне свести) имао је као главни задатак, осим леие књнжевностн, Филологије и нопуларне филосоФије и ирир. наука, да одржава и шири језмк чешки, као најдражи п најважнији остатак из прастарих времена садашњим генерацијама. Осим чешкога издања било је и немачко