Дело

Д Е .1 0 90 његов иолнтнчкн тестаменат, који је издао у .,КаЈ.ћо8<;*'-у, зборннку ситних чланака из области књижевности, естетике, псторије н нолитике 1871.—72., 3 дела. Тестаменат Палацкога издан је и немачки 1872. у Прагу: Гг. Ра1аску«‘ Р-ЛШбсћез Уегтасћ1пЈ88. Да бнсмо пак историчарски, државнички и политичарски рад Иалацкога пЈшказали у нравој светлости, изнели његов прпродни развитак, кроз који је он морао нроћи — мислимо да ћемо најбоље одговорити својој дужности, ако се ослонимо на таквога знаоца чешких прилика н иогодаба новога народнога живота, као што је проФ. ГР. Ј. Масарик. У једном свом чланку Масарик говори о Палацком као ФилосоФу историје п нолптичару и иружа нам же.љену карактеристику. Ми ћемо бнти слободни да тај чланак као прилог овој биографској скици додамо, с напоменом да је Масарик нредставник нарочите груие чешких политичара, реалиста, и да често овде говори с ужега гледишта. Он хоће овим чланком да објасни ~ндеју чешкога народа и аустриске државе, коју је Палацки био развпо.” „Идеја чешкога народа? Идеја аустриске државе? V иоследње време такве су идеје иочеле губнти од свога гласа норед ауторитета једног Ранкеа п других знатних историка. премда не потпуно с разлогом. Палацки, свакако, снада мећу оне историке и нолитичаре, који у историји држава и народа граже неку идеју или, рецимо, задатак. Палацкому, који је тежио да објасни ноједнне историске догађаје, историја чешкога народа постаде народни програм, а с чешким је нрограмом у исто време дан н програм Аустрије, програм у смислу историско-философскога тумачегва историје. За изношен.е националнога програма није потребно бити ни Иалацки нп 1’анке. Правда, равноправност, снажење државе и т. д. све се ове звучне речи находе у устима свих од 18 48. 1’. и ностале су својином свих странака. Али само је стало за тим, да се овпм апстрактним појмовима да жива садржина, поцрпена из 11Ј)ошлост11 н садатшвостп. Д политици се не води рачуна само о идејама (у обичноме значењу ове Ј>ечи), него о идејама које у себи имају твоЈтачку подстицајну моћ.