Дело

Д К .1 0 ‘ј2 станл.а Иалацки оно иросто питање: Је ли хусптски иокрет уонће и.мао моралнога значаја п оправданости ? Одговорје апологија Хусу и његовим присталицама. Религија је, како узима Палацки. среднште човечјих тежања и борбе, и зато је релнгиски развитак најзначајнији у целој народној историји. Хришћанство бн. додаје он, за увек могло задовол.нти човечанство, да га средн.енеконна цркна није покнарила. иретноривши иросту науку Христову у сложену (заплетену) науку, која стоји у опреци са слободним ]>азумом. Цркна је осим тога морално опала. Са.ма оиозиција у цркви већ није нише била довол.на нротин оне дност]>уке покнарености, један је део хришћанстна мо]>ао изаћи нз крила цркне, која тада беше прани господа]> — то је 1ц>омисаони значај протенстанства, у првом реду нак чешке реФОрмације. Тако се хришћанстно ноцепало, али и — исцелпло. У оном религиозном дуализму Палацки находи рад дна важна начела чонечје природе: католичанство је вера ауторитета, протестанство слободнога разума. Тамо више влада пасивност. овде актниност. онамо је нослушност, онамо самосталност. што одговара поларитету мушкога и женскога начела у (чшх органских створона. ..Палацкн не мисли да је завршена реФорма религије; нарочито птто је н протестанстно пало у погрешку католнчанства (антроиоморфизам). Досада је иак, по мишљењу Палацкога. најсавршенији облик онај. који је стнорила чешка реФормација: браство, је]> оно у вери полаже главну вредност у морал. а не на догме. у исто пак време почпва на начелу развитка. „Исто]>иско се дело Палацкога завршује но]>азом на Мохачу: зато нам н ннје изнео оно доцније разниће. Он се надао. да ће познанање ранијега доба а нарочито реФормације, која означава најнишу тачку нашега досадашњега развитка, бнтп доста. да унути народ у садашњим му тежњама, да га оснести и окреии. .. После бптке на Мохачу отиочиње за Чешку иона епоха. Чешка се спаја с Аустријом : оно је удруживање мећутим у исто доба н ]>азднајање, је]> Аустрија, огњиште католицизма, угушује у Чешкој реФормацију. Католичка аустриска мисао