Дело

НЛУЧНА ХРОННКА 149 у музици као добош — јер је у цедом овом комаду тај инструменат заузимао вндно место. Да музнка умекшава нарави то је одавно познаго, алн ћемо мн овде говоритн не о људнма, већ о животнњама — медоманима (љубнтељпма музике). Францускн комнозитор Фетис знао је за једног гуштера ко.јн је са најдубљом пажњом сдушао адађи.јо у квартету Моцартовом, кад се свнрада у скадп с-4иг. Значајно је да ннкакав другп комад нпје привдачио њсгову пажњу. У оиште су гунггерп љубнтељн звукова те шваде а нарочито на њих утичу тихп а дугн звуцн свиркутања устима. На тај начин чак п дове пхуака. Животпња поворљиво нде за тим звуком док је ие ухвате ради мсса које но неки воле да једу Међу животињама су одавно опажени као љубптељп музике: нас, мачка. мнш п иаук. Варпњп, писац научног нрегдеда у „Тегарз“-у. прнча за једног паука који је био у његову стану, да је увек сидазио кад год ,је певао извесну иесму и старао сс да му се прибдижн, долазећн до бдпзу дица; водео је само песму а никакву инструментадну музику. Слон има такође накдоност музици. — Једном, за време Француске рсводуције беше дават концерат у ботаничкој башти у којој су држади два сдона. Оба су изражавади својим иокретима најживље учешће ка концерту. На једнога од њих (женку) впше су утпцаде нежне п тужне медоднје а чувена песма Сајга изазвада је дрхтавпцу као прн грозници а увертира „Сеоскн мађионпк“ веома их је увесељавада. Магарац је такође - медоман. Десидо се једном да јс ушао кроз отворена врата у собу у којој је певада једна дама и изразио своје расподожење н дивљење ужасно јаком риком. Бдпскн рођак магарчев, коњ, и ако ппје тодикп љубигељ н осетљнв врема музицн, нпје ипак без вкаквих осећаја. Ветеринар Хенон је ту скоро саопштно своја дична посматрања о том. Његовп су огдеди чињегш у коњушнпци са внодином п Фдаутом. Чим је отпочео „концерат,“ сва ова четвороножна публнка окрену гдаве ка вештаку п гледади су га мирно. Некн су посде кратког времена почелп опет јести, као да би хтедн казати свирачу: „свирај баш кад те то забавља, немамо нпшта нротиву тога. Ну таких равнодушннх коња беше 20 проц- од цедога броја, а остали су нспољавадн знаке пажње к музици ко више ко мање. Неки од њпх испружаваху гдаве, ч\љећи уши, а у многих се опажади чак и знаци да их је музпка очарада. Хенон веди да музика нма чак и утицаја на сваривање. Пекада није ну жно давати им магнезије већ везати само очп и ударатп у добош, дејство је као н у магнезије; тодико оживљава. Хпгијена н медецнна. Утицај хишјене па дужину живота у градовима. Швајцарска „ВаигеИдтеф' наводи у цпФрама, које ћемо мадо ниже донети , податке ко.ји показују смањивање смртних сдучајева у ведикпм градовнма Европе усдед нредузетих хигијенских мера.