Дело

154 Д Е .1 О Саољна трговина Румуније. Извешгај внцеконеула Л. Лидела гласи овако : ,,У овим даннма кад извешгајп говоре о слабим пословима и радњама, вицеконсул г. Л. Лидел у својем годишњем извештају о трговини преко Галца за 1897 годпну вели за није вишо опадању према иређашњим годннама. Целокупна вредноет увоза у Румунпју у 1896 г. рачуна се на дин. 344,797.850 дин. Од ове суме увезено је пз В. Британије дпн. 68,367.475 или: 21,71 проценат пада на В. Брптанпју, 28,31 па Германпју а 27,48 на Аустро-угарску. Када се унореди увоз са 1895 годнном који је био, 19,06 ирема ономе од 1897 год. у 21,71 од сто, - онда то свакојако показује рашћење увоза пз В. Британнје. Целокунна вредност извоза пз Румунпје 1896 износи 323,642.525 днн. У Велику Британију увезено је од овога у вредности 111,930 825 дин., а то је 34,54 процента од целога извоза. Остали главни нотрошачи румунских производа јесу: Белгија са 35,13 од сто, Аустро-Угарска 10,10г Германпја 5.25 и Турска са 3,57 процента. Из ових пиФара се може закључити да је Белгнја највећп потрошач румунскпх нризвода. Нормална жетва у Румунији рачуна се на 68,775.000 мерова а 1897 достигла је само 49,518.000 мерова т. ј. мање за 19.257.000 мерова, једва 8,9 мерова на јутро земље. Ражна жетва свела се на 6,586.619 мерова т. ј. 8 мерова мање од јутра земље него у 1896 г. Јечмова жетва се рачунала на 20,577.654 мерова нлн око 8 мерова на јутру земље мање према 1896 г. Зоби је било 9,553,196 мерова илн око 7 мерова мање од јутра земље ирема 1896 г. Кукурузна берба н ако није бпла најбољега пзгледа испала је ипак добро. Жетва репе пнје била издашна. Шго севина гиче берба је његова спала па 20 од сто ирема пређашњој. Узев у обзир да је Румунија у главном земља која извози жпта, веома Је занкмљив био Факат, како је довоз шенице у месецима септембру п октобру, када је извоз из Румуније у тим двама месецнма великн, — био толико великн да је било 11 лађа натоварених које су довозпле шеницу. За преносе има)у државних лађа. Таксе за товаре за Инглеску п Антверпен биле су 10 шил. и 3 д. када се товарпло у месецнма марту н анрилу. Ове таксе опадају у лето до 9 шнл. а у октобру п новембру су већ око 13шил. док је нрн закључку иловидбе у децембру 14 шилпнга. Ну за жита и вуну добијају се неке олакшнце. Од 1895 г. када је извоз грађе нз Галца био у 2,000.000 комада дасака н та је сума била највећа а доцннјнх година је нагло спала. Узрок томе је скуи подвоз жељезннцом од места где се јанија сечс. Ну 1897, румунска влада учини извесне олакшпце те је та мера помогла п после тога .је нзвоз .јако одскочио. Дрва је укунно извезено иа 69.160