Дело

30 Д Е Л О кале*. Улазећи у бокове поменутих планина, Марково кале иотпуно затвара ову клисуру. Сељани само место зову „чука" или просто .,кале~. Идући лагано из Врање, најпре разгледате камен са ..марковим стопама", и удубљења од ^маркових Филџана" (неколико природних окапина налик на тањириће и стопале); мало се нозабавите ироматрајућн место. где је Марко коња окренуо. бежући од Турака (једна велика илоча на самом одсеку ждрела, са онасношћу да се тренутно сурва у реку); бацнте поглед и на „маркове иећи" на противној страни Крстиловца (неколико нагорелих рупа, као врата од пећине); н најпоеле наћете се на иодлози Маркова калета. Одатле, преко биљаничке речице настаје граднште. У пењању наилазите на првим корацима на основице зидова. н на комадиће камена цигле н старинског вара. што се суља под вашим ногама. То су остатци платна, које затвараше град с ове једино приступне стране. Неко.лико минута узвишеније, налазите се на самом месту. Тврђава је подигнута на гребену виса, који својим положајем држи на оку улаз и излазак из клисуре. Кроз капију, чије се место познаје, ступате на округло земљиште, неколико хвати у пречнику, еа траговима одаја. Местнмпце одјекује нод ногама, можда знак да доле има тавннка (лагума). С десна на лево, г]>ебеном што је једва приступачан, иротеже се платно тврђаве, на чијој су крајњој тачци наднесенн над провалу, остатци куле стражарице, до које се једва може доћи мучним пењањем. Са Маркова ка.лета поглед на околину, колико је величанствен толико је и страховит. Ја сам се пео уњ 1878. годнне дваред — и првог Фебруара док све беше под снегом и ледом, и 17. Августа кад зраци залазећег сунца као златом прелеваху преко тучних иол.а врањанског поморавља. бацајући модрикаву сен на далеке оконе впсове Рујана, Пчпње, Св. Илије, Св. Пантелије, С.ливнице и других шГанина. Верујге мп. да увек оста један исти уиечатак дивљења и грозе! Варош Врању гледате под ногама у равници, тако рећи у нерчнн. Морава. у свом змпјевидном веругању, од Лучана нде