Дело

4(5 Д к л о неким писаним сиоменицима има и имена гкрлеи и „крленова бара" (у душановој дипломи манастнру архан. Михаила и Гаврила код Призрена). Поред овог разликовања, желео сам да тачно сазнам порекло данашњем селу. Одговарано ми ја у разним прилнкама једно нсто, да је име оновремско ио неком краљу. који је ту рођен. 0 истој ствари, добпо сам следећих нодатака преко г. Томе Антонијевића. тада старешине у врањанском срезу : У старо време. овим крајем водио је војску против непријатеља један од наших владалаца. У атару Краљева села чувало је овце неко угледно момче. Наслоњено на тојагу. пропраћало је очима слободно и радознало густе редове српских војника. Краљу се допадне његово поносно држање ; дозове га. и унита за село име и породицу. То беше главом Вукашин Мрњавчевип. син сиромашних родитеља из истог села. На краљева питања. момче је одговарало бистро и слободно. Краљ га прими у своју свиту ; доцније личном храброшћу у боју. и својом памећу. постане његов љубимац. а кроз кратко време и први човек на краљеву двору. Кад му дорасту браћа Гојко и Угљеша, краљ прими и њих, те наскоро постану знаменитн људи. Ова промена у етању и положају браће Мрњавчевића. донела је друго име њихову селу. То је данашње Краљево село. Старо је име сасвим заборављено. Ова је прича слична историјској белешци о иореклу Синан-иаше, и о његовом напредовању до највишег државног достојанства у турској царевини. Њоме је обогаћено новом ипотезом питање о рођењу и иореклу краља Вукашина, на чијем је разрешењу дотерао, чиними се најдаље, Чеда Мијатовић.1) > оцени ове приче падају у очи значајне околности: данашње име села; традиција о иостојању старе српске митрополије у оближњем селу Давидовцу; многе етарине у овом округу, које носе пме вукапганова сина Краљевића Марка; историјски Факат, да је Врањом н њеним крајиштима Прешев.ом и Пногоштем, управљао као својом очевпном, кесар ') 1ласник 35- страна 150. Осем ових података, по другој једној ипотези Вукашин је роЈ^ен у селу Опанцима у аустријској Херцеговини, у околини изме1,у Сења и Нмоскога, на месту које се зове „Мрњавчева Градина“ (Речник В. Караџићи стр 372;.