Дело

КГЦТИКА И БИБЛИОГГАФНЈА 509 Прошли смо нрнлпчио исцрпво оио неколико расправа г. СавиНа. Резцме мога суда о г. Савнћу оио би : г. Савић је слаб и естетмчар и егнчар. Да је г. Савић слаб естетпчар доказ су, како све дискуговане расправе, тако н остале које нисмо днскутовалн. Тако нпр. говорећн о Милици Стојадиновнћа, изнео је само опште одлике, а нишга Фивије није умео осетптп. Код Лазе Лазаревића иије тако исго осегио оно шго је иајленше. Говорећи о Лаз. прнповеткама, ннгде п.ч не иоредп, не доводи у везу, не нспитује им одвошај једне на снрам друге, иикоју не и.здваја нарочито од осталпх. Чисто човек да носумња да уме да осети да носгоји лепо — ленше — најлепше. Тако нпр. код приповедака Л. Лаз. истиче онис. Нека се узме само: „Први пут....“ Зар код дијалога нзмеђу Митра и Марице помињати опис ? Ја не бнх дао много за човека, који би мп код светлостн сунца говорио о светлостп месеца н звезда. Код Војислава је, иоред осгалог, био слаб п мислплац. Њему је појамно да се Војислав напаја лепотом класицизма, њему је појамно да, као Словепип, има н словенских мотива, а не пада му на памет да је требало да је он најпре човек, па онда Србнн. [Иптању о Војнслав.веву класп цпзму нема нп помена, као и у осталпх: Бг. Љ. Недића н М Цара. У последње време дотакао га се Њ. Камепко Субогић ') али врло наивно: нита за то г. Драг. Илијћа]. Још један пример г. Савићеве неестетнке: „Нокондирену Тикву“ ставља напоредо са »КирЈањом“. И ако не сматрамо ни „Кир-Јању1 2‘ „комедијом-, ипак мпслпмо да у њему има комичког елемента, док са „Нокондпреном Тиквом* то није случај. Пример за слабу етичку страну г. Савићеву биће нам Јаша Г. Савић је нисао о Јаши у „СтражиловуV) за тим је говорио о Јаши и у Матици на св. Саву 1890. год. У сва три — гес!е два — ова чланка, говорећи о Јашиној расправи : „Србин и његова ноезија*, г. С. велп : „Та расправа заузеће свагда одлнчно место у нашој књнжевности .... Шга о њој вели у својој књпзи у расправи о Јаши ? „Та раснрава написана иовршпо, али Фразеологискн утицала је јако у своје доба. . . . 'Га се расправа помиње и сад.... но ми смо уверенн, да је онн, којн је сад хвале (а који су је пре хвалили ?), ннсу ни читали, већ ;да сноју хвалу нреписују из старих књижевних извештаја“3). Уверен сам да сваки читалац стоји пред оном истом дилемом, пред којом н сам стојим : г. С. или није први пут чнтао расправе, или сад неће да призна Јаши ни оно што му је пре цризнавао : дакле у сваком случају поступно је .. . незгодно. Молим да мн се допусти да, поводом опога, кажем још што, што ће биТи читаоцнма од двојаке користи : даће мало тачнији појам о Ја*) в. „Летопис" М. Српске књ. 193. РеФерат - на II. коло Царевих „Симпатија*. 2) в< „Стражилово" за 1887. бр. 23., исти чл. прештампано „Наше Доба“ за исту годину. 3) в. стр. 85. „Слике и Расправе". Дело XX 33