Дело

Г) Е Л Е III К Е 519 Историчесши очеркг секуллриз<Ч1ии церковнихљ земелв вв Россш (Записки Новоросс111скаго университета 1871). Ово дело је наградила руско-царска Академија наука. Номоканонг при Болмиомт. ТребникЂ (Одеса 1872 г. VIII -ј- 240 стр.). Ова књига је добила уваровску нремију. Случајно код једног Грка у Одеси нок. Павлов нађе грчки текст оног Номоканона који се обично издаје уз Велики Требник. Текст овај у оригиналу до тада није био познат ни по рукописима ни по штампаним издањима. Овај случајни проналазак помогне пок. Павлову за научна иснитивања номенутог Номоканона, која оштампа заједно с грчкмм оригиналом. Номоканон уз Велики Требник сл\жи, но речима Павлова, као допуна Крмчије, а ш>квена практика сведочи о трајној вредности неких врло важних правила, која сс само у овом Номоканону могу н >1ш. Опет, дакле, неуморни Павлов нриказа ученом свету један рад, који такође расветли важна месга из словенске црквено-правне историје. Наказнни сннсок 1. ио Стог.ваву (Записки НовороссИшкако университета 1873 г. т. IX.) Отрнвки греческако текста канонических'1. отвмтовђ митрополита Јоанна II (Записки Академш Наук-в, 1873 г. т. XXII Н. б.) Замичан1л о гр\ зинскомI, Номоканони (1874 г. т, XXV, кн. I) Замитки о греческихг рукопислха, каноническаго содержашл вб Мо сковскоП Синодалвнои Библттеки (Одеса 1874 г.) и Замичата на программу издан1л вг руескомг нерев>>ди церковннхг правилг в 1, толковашнми (Одеса 1875 г.). Г >дине 1875 у месецу јуну пок- Павлов пређе као редовни проФесор Црквеног Пра* ва на московски универсигет где је остао све до смрти више од двадесет и три године У Москви је године 18-4 добио звање заслуженог пј ОФееора. Стално и нотпуно савесно служеКи на Једном од најстаријих руских университета, проФесор Павлов стекао је име ..највећег савременог канонисте у .Тевроии14.’ Ово још бо.ге посведочава нова и већа ниска његових научних радова, у коју долазе : Новнн иереводг толкованШ на церковннл правила (Православное Обозрин1е 1876 г. кн. 4 ) Критичесше опнтн ио истор1и древниншеГ! гре1:о-русекоц нолемики противг Латинанг (Снб. 1878 г., VI -(— 2 0). 0 книгга Заозерскако „Церковнни судТ>“ (Критическое ОбозрмнЈе 1879 г., Н 4). Теор1а восточнаго лапизма (Прав. Обозр. 1879 г., кн. 11 и 12). Памлтники древне-русскаго каноническаго права (Русск. Истор. Виблттека, Снб. 1880 г-, т. VI). Ово критично издање служи као извор за изучаваље руског Црквеног Права старијег врелена. Садржи у себи поправљени текст сноменика и пред сваким од њих ') Клјјчсвск1и В. 0. Ргачг, вг Прибавл. кг Творенилмг св_ отцевг. 1888, IV. стр. 589. налазе се напомене издаваоца. О сочиненшх ириннснваемнхТ) русскому митроцолиту Георг1К) (Ирав. Обозр 1881 г. кн. 2). ВопросБ о ереси жидовствуклцихТ) (Соврем. ИзвМтии 1884 г. Н 266). Книги законнна (Снб. 1886 г. 92 стр.) Овај рад је од вредности као извор нри изучавању питања о значају сноменика византиског законоданства у историји руског права. 50-л глава Кормчеи Книги какТ> историческш и нрактическШ источиикТ> русскаго брачнаго права Москв<11887 г. 452 стр.) Само ово д*мо, без свију до сад иобројаних, било би довол.но да ирослави име Павлова. МогутТ. ли незпконнорожденнне бнтг посгавлнеми на свл1ценно-служителгск1л степени ? (Церковнал Вједомости 1ч89 г Н 9.) НеизданнП памлтникТ> церковнаго права XII вјека (ЖурналЂ Мин, Нар. Просв. 1890 г. кн. 10 1. Ио иоводу нјекоторнхЂ недоумјен1И вТ> науки церковнаго права (Чтен1л вТ> Обшествје Лк>б Дух. Просв 1891 г. кн. 5 6). Два отвјета В. С. Соловгеву обТ> инквизицш на ВостокЂ (Моск Вједом. 1891 Н 311: 1892 г., II 8 . Мнимне слједн католическаго ВЛ1ЛН1Л вЂ древнјеГшшхЂ памлтникахЂ јего -славлнскаго и русскаго права (Чтен1л †обш. Ли>б Дух- Иросв. 1891 г. кн. II— 2-, 1892 г., кн. 1 — 4). Недоумјен1л по воиросу о воспрјемннчсствје и духовномЂ родствје, какЂ нреплтствш кЂ браку 1894 г. кн. 4—>), Полемика противг сенатскаго толкованил о давности вг1> иримјенент кЂ церковннмг1> земллмЂ (1894 г., кн. 12). О каталогје греческихЂ рукописеи Јерусалимскоп патриархји (Древности Моск, Арх. Обш. 1894 г, т. XV, внп 1). Неизданнне памлтники церковнаго нрава (ВизантИТскПЈ ВременникЂ 1896 г) и НомоканонТ> при ВолгтомЂ Требникје — ново прерађено издање |Ученнл Записки Москов. Унив-, внп. 14 и засебно : Москва, 1897 г. 250 стр.) Сва поменута дела пок. Павлова одликују сс ванредном на}чном вредношћу п нриказују свог творца заиста као првог и најбол,ег нознаваоца православног Црквеног Права. Но овде ее чисто и нехотично намеће пнтање што ли није он свД предмет у целој еистемн израдио ? На ово питање наћи ћемо одговор у његовом капнгалном делу: 50 л глава Кормчеи Кнпги где вели : ..Мора се још спремати матерпјал за погпун\ догматичну систему; мора се носвршаватн много предходних послова над самим изворима Црквеног Права да би се могла одредити вредност љихова н да би се могло показати колнко има у њима аозитивног или таквог права, које се мора аризнавати као аозитивно аравои (Стр. 4.). Но још године 1874 у часопису: „Записки НовороссЈнскако университета* (т. XII) ми налазимо онширан п значајан програм пок. Павлова по коме се има створити но његовом мишлењу система Црквеног Права. Због малога простора који нам је овде на расположењу уздржавамо се износиги га овде. Жнвот и односи. који се