Дело

Д Е Л О руски император. Никола I, у чијим је рукама била судбина Немачке, изјаснио се у великом спору отвореном између Аустрије и Пруске у корист аустријску, одржавши тако династији Хабзбуршкој у крилу Германске Конфедерације онај положај који су јој створили били уговори од год. 1815. Несамо њена егзистенција већ и њен положај силе водиље у Немачкој и велике силе у Европи. изишли су читави, недодирнути из ве_ ликог револуционог покрета , који је довео био Хабзбуршку монархију до на праг катастроФе. Спасоносна руска интервенција у корист Аустрије и династије Хабзбуршке, и она оружана од 1849. год. која их је сиасла била од унутарње револуције, и затим она дипломатска у Олмицу, која им је сачувала положај у Немачкој. била је извршена у име принципа божанскога права и владалачкога аисолутизма. Нови млади цар аустријски показивао је у толикој мери апсолутистичке склоности. био је тако запојен идејама и иринципима божанскога права , да је силни руски имиератор, Никола I, положио у њега све своје наде, њега управо означио као свога правог наследника у великојевропској иолитици, као првог и главног будућег чувара оних основа јавнога права европског, који су постављени били уговорима од 1815 год. То је управо и био прави разлог , што се милост руска 1849, 1850 и 1851 год., тако штедро излила над Аустријом, што је Никола I у Олмицу нретпоставио Хабзбурга Хохенцолерну. своме блиском сроднику и своме старом, верном и окушаном савезнику. И прве године владе Фрање ЈосиФа одговарале су у свему тим очекивањима његовог моћног пријатеља и заштитника. Аустрија се готово сва заронила била у реакцију. Стари се Метерних до душе није више вратио на управу, али његове идеје, централизам и апсолутизам, прихваћене су биле новом енергијом, необузданије но игда. Књаз ТНварценберг је гвозденом руком гонио све тековине револуционе. па и оне које су одговарале наЈнеодољивијим иотребама, које су биле неминовна последица нових односа што су се створили у току развоја живота државног. Реакција је била просто слепа н политика стеге н репресалија коју је она инаугурисала није хтела да