Дело

24. Бујановце. Трновац. Турија. Бујановце је лепо еело на левој страни еконл>анекоприштинског друма, више еела Раковца. епахнлука Ата-бега и Дилавер-бега. По нашем званичном иопису од 1878. бпло је у Бујановцу 198. иореских глава староседелаца. Бујановцу у зачел>у, нетпто мало северније, лежи под нланином Карпином ее.то Трновац. Мало дал.е његов је заеелак Турија. Лево од Трновца, позади Раковца, налази се село Јоиар\ннца, еа развалинама старе цркве. Прича се, да је Бујановце насељено пре 200. г. овако: За доба Латина, Трновац беше голема варош, н у Моравп најзнатније место; но у честнм ратовима, нешто изгибе нешто се расели, те не оста нп човека од старих обитавача. Зидине дугих утврђења и другнх грађевина, довоњно сведоче о негдешњој његовој важности, просторијп п насељеностн. Стари лесковачкп нут, што је од Маркова калета водио кончуљском мосту на Морави, кажу да је додирао ову знамениту варош Трновац, као важно саобраћајно трговачко место. Ла наших краљева, неколике српске породпце населе опустели Трновац, н наско])о саграде цркву, чије се развалине внде н данас. Међу досељеницима бнла су два рођена брата. како причају сељани „два добра забита.“ Са много стоке а мало чељади за њихово одржање, онп најме у службу једно Арнауче. О празницима кад сељани оду у цркву, Арнауче би се нопело више села на стену, па би плакало и јадиковало да је одјекивала околина. Па пнтање газда Арнауче изјави, да му је дотужало самовање и због тога јадикује, п замоли да му нађу једног другара његова илемена, да се могу заједно Богу молити. Газде му учине но жељи, и иосле неког времена обојицу ожене. Од тога доба иочне нестајатн једног ио једног мештанина; убијали су пх ови Арнаути, а своја недела прикриваху вешто да се не могаше ништа дознатп. Сељани овај нестанак својих л>уди, стану приписивати проклетији места. и ночну расе.љавати се. Једнп оду да.ље Моравом, други се повуку пред Трновац на питомину, названу „Бујановце" по