Дело

НЕДЕСЕТОГОДИШЊИЦА ФРАЊЕ ЈОСИФА 527 вазда јачи од свакога другога осећаја, стара Хабзбуршка монархија стоји пред истим опасностима, само још појачаним. пред којима је стајала и 1848 год. ПГто данас ипак монархија траје у релативном миру своје дане, што спорови унутрашњи који лебде у њезиној атмосФери не узимају данас још најакутнији карактер, пјто се у њој ера оних унутрашњих трзавица и криза, које су обичне претече расцаду државном, још не отвара, што она још не почиње да исплаћује рачуне своје агресивне, освајачке сиољашње политике, и ако је томе већ стигло време то Је ипак заслуга једино Фрање Јосифа, чија узвишена ио]ава, озарена ауреолом мученичком, имнонује својим карактером и својим личним врлинама и улева осећаје поштовања п симпатије како народима монархије тако и туђини. Фрања Јосиф би имао више права но можда иједаш. владар за кога зна историја, да присвоји чувену реч Лудвика XIV: V Еш. с ез1 тох! (Ја сам држава!). Али баш зато се данас и сви народи монархије хабзбуршке и сви европски народи, питају: шта ће бити с Аустро-Д гарском, кад Фрање ЈосиФа нестане с историјске нозорнице? Др. ^Л. у>. ЈЛ ИИОВАНОВИЋ