Дело

Д Е .1 О О о Разговор је текао о остуиању наше војске. ,'Буди се вајкаху, страхујући највише од Арнаута, који би одмах но изласку наше војске, с.тетели у Врању, и направилп лом и неерећу. Истина, због иорушених гробова и разлупаних на њима белега, Турци већ претпјаху ..да ће се све то ушивати свиленим концима"; али је плашња била мања од њих него од Арнаута. Врањанци су знали из искуства, да ће од. Турака зло снаћи само онога мећу њима, који се нарочито компромитовао; док међутим Арнаути немају обичаја, да праве разлике у освети. Нађем за паметно да се уклонпм из ове дешиератне средине, пошто измењах неколнко општих речп са Костиним оцем. Огорчење света расло је у овој неприлици до тога. да виђенији врањанци у очајању изјављиваху, да ће по молби телеграФОм, добити очас из Призрена п Фратра и консула. да их бране од Турака и Арнаута, кад нх тако без заштпте напуштају браћа Срби. Од ове крајности задржао их је иоследњи иокушај у нодношају молбе за заштиту Европе. Деведесет и неколико врањанских села, п Арнаути масурички иод својим старешином Абдураманом, телеграФСком молбом изјаве сриском престолу најодлучнпју жељу да остану нод Србима, а никако под Турцима или Бугарима. II на срећу нашег народног јединства њпхова молба би уважена, али губитком већег дела јуначке Пчиње, и најбољих села у Морави до планине Карпине п села Давидовца. Да поменем и једну нојаву, неразмишљеног одрођавања, која Је за осуду: У иовоослобођеним крајевима, говор наше браће као етаросрпски дијалекат, којим је пнсан Душанов законпк, разликује се од нашег књижевног језика и говора у Шумаднји, многим речима и оштријим нагласком. Готово је истоветан са нровинцијализмом у нашој Јагодини, око Алексинца, Књажевца и Зајечара. Неподесан је уху нашег Рудничанина или Ужичанина, али није ни пренешен бугарском језику. Бећ од Ниша, наши војници називаху мепггане нових покрајина _Бугарнма". Чух више пута, како разл>ућени врањанац ирекорно инта наметљива кума ..зашто дођосте међу нас. кад нас зо-