Дело

Д Е Л О А он ме онда погледа благо, Да мн се жнвот расалину млад, II с уста светнх оте се лако : „Нек тп се с душе не збрише над !...“ II душа моја препуна наде У други онда одлеће крај Тамо, ох тамо где 'но бп тужав Да чујем песму, да видим рај !... Ал’ где још суза ланне нсппра Од бола дрхће н самп бог, 'Гамо где моја крв се разлива У топло крило племена мог !... Па када стнже лако п чило Куд’ жудпо журн сплнном свом; Савија своје уморно крило На свака врата, на сваки дом. II спушга свуда гранчнцу мнра, Док све још љубп крепосни сан, II шапће бдаго: не клонн роде, Доћи ће, доћп, слободе дан !... Не плачи, мајко! Не илачи мајко, не плачи, Не мутн лнце н око, Не дуби рану дубоко ! Ако је чедо малено Клеца му слабо колено Те чврсто нигде да стане, П нема друге одбране До своје пнске н плача Нека те нада ојача!... Јер мншце слабе и груди, Докле их само потрудн, Ностаће бедем слободе, Маштнтник суза снв соко, Што леће лако, високо :