Дело

12 Д Е Л О — Тако ми се учинило ! Али . може бити немам прано ! додаде блаже. — То те ја уверавам! Тетка је ироста жена, невична комплиментима, али је искрена... Па онда , нар бих ја пристао на то ?... Та, којешта ! Хајдемо ! . II пођоше. Ама је ли ти она рођена тетка. и шта је она унраво V пита Емил. Мати моја и она од две рођене сестре. Удовица је. Муж јој је био рачуноиспитач. Има своје две куће. Има још снна од дванаест година. . . . Зорка седи у њиховој кући. . . . За време кадрила Емил се све већма оеећао слободан норед Радмиле. То му се десило први пут у животу. II све већма годила му је њена чедност. и чудио се. зашто му је на први мах учинила сасвнм нротиван утисак. Пред зору одведе Емил удовицу п девојке у каФану , да их почастн. Удовица је била сушта љубазност према њему. Једном ће рећи : — Хвала богу, кад мој сестрић међу својим пријате.внма има п тако озбиљна човека! Оно, /Кика је добра срца, али. признаћете да је лакомнслен. те би добро било да се чешће са вама дружн ! За тим Емил дознаде животоиис покојног рачуноисиитача. који беше свршио богословију, а не хтео се запопити; дознаде. готовс у најмањим потанкостима , како се покојник заљуоио у њу. како је била свадба у Шапцу..., све домаће догађаје, • • почињући од рођења Радмилина до укона очева јој. Ни девојке ни Поповић немадоше кад ни речи да ироговоре. Кад засвити зора, унутише се кући. Емпл иође да их донекле испрати , али уз говорљиву удовицу (девојке су ишле напред) допре до краја Врачара, у једну улицу која се баш онда раскопавала ради регулисања. Уставише се пред једном кућом са четири прозора на лицу. која на једном крају б^ше поткопана за метар висине, а на другом за два, те је изгледало да је „прсрнула од тешкога пићаА Пошто се још на-