Дело

(прилог за историју нрвог устанка). од в с. д. Као што је Аустрија од првог дана сриског устанка 1804. нод Кара-ТЈорђем играла дволичну политику — по своме обнчају — спрам срнских устаника: тако су — натерани нуждом — и сриске старешипе с Кара-Т>орђем, играли спрам ње дволичну политику. Аустрија је нрема политичним приликама, кад више, кад мање помагала српске устанике, и то не што ју је срце болело за наћеним Србима у Србији : него што се надала , да Срби вадећи из ватре вруће кестење, оно — Србија. напослетку падне њојзи олако. А Срби опет, видећи да не могу с друге стране, доли из Аустрије добијати што им треба за живот н ратовање, морадоше се свакојако довијати, и свашта јој обећавати. да се само одрже. 1808. година учинила се Аустрији, да је џодесна за остварење њене давнашње намере. Из приложеног нод I и III писма, види се, какав је савет дао генералисим аустријски, надвојвода Карло, фмл. у Варадину п командирендеру Славоније барону Ј. Симбшену. Из приложенога иод II одговора Симбшеновог, види се, шта је он надвојводи Карлу одговорио на његово писмо иод бројем I.