Дело

470 Д Е Л 0 охдађеном месту, па одатде продужује кретање даље, јер је с тога места отерује она пара, која тамо тек додази. На тај начин настаје кружно кретање, које је у тодико живље, у кодико .је дотично место већма расхдађено, а унутрашњост бокада топдпја. Јел. Михаиловић. Метеорологија Предсказивање времена. — По сдужбеним нодацима метеородошких пнститута у Енгдеској издази, да је метеородошка сдужба тамо тоднко развнјена и усавршена, да у ногдеду предвнђања времена показује такве резудтате, који потпупо могу задовољити захтеве, што се од такве сдужбе очекују. — Нредвиђања времена за свакн дан у току године пмају у опшге 81°|0 погодака, некада п више. У нарочнтим предвнђањнма за доба жетве и пољских радова нроценат погодака расте на 88°|0. За јаке пак одујине погоцн су готово тачно прорачунати на 91..°|0. постанак облака. (Нова теорија С. Т. К. \УПзоп-а). — За извођење ове теорије Видзон је градио нарочите огдеде. Претходио спремн поишрок стакдени суд с вдажним ваздухом без прашине. За тим номоћу сочнва од кварца скуни у тај суд светдост ведике едектричне дампе. Кад то урадн, онда се већ на некодпко минута посде тога опажа некп пдавичаст обдак у правцу светдих зракова. Појединп дедовп тако добивеног обдака трају још по некодико часова н посде пошто је светдост укдоњена. Иста се појава догађа н у сувом (незасићеном) ваздуху, само онда нрође внше времена док се у таквом ваздуху развнје пдавичаст обдак. Кад зрачење пнје довољпо јако да бп се ова појава могда догодити, ипак се може добитп густа магда, када се прнтиском (пресом) тога ваздуха постигпе дако засићење. Ови се обдаци раздикују од онпх што су их добидц Тпндаљ (РћИ. Тгаш>. 160, 1870) и Ајткен (Есћпћ. Тгапз. 36. I. 1897) утицајем свегдости на разне паре. Обдаци по овој новој теорији постају ј едино утицајем у дтр ав и о д е т н н х зракова. Да је тако, надазимо уверења у овоме: ако се горња светдост проггусти кроз танак днстић од стакдета иди днскуна (јер ове материје не нропуштају удтравнодетне зраке), тада се неће наградити пи најмањи граг магде ни кише, иа чак ако је ваздух и јако засићен воденом паром, п ако се надази под ведпким притнском. Сунчева светдост, пре но што дође у нашу атмосФеру, ио свој прилпци садржн знатно већу кодичину тнх зракова, који се успут упијају више пди мање у поједине матернје, а у нашој атмосФери, где увек има водене паре, цроизводе облаке. (По Сашћгп1§. РћЛозоћса! 8ос1е4у 1898.). Јел. ЗХпхаиловић.