Дело

40 Д Е Л О хајло Пејић, а по смрти његовој његов иоследник прота Лсфтимије Ивановић. Митрополит Стратимировић и сам је много номагао идавао устаницима. а и остале имућне Србе наговарао је да им иомажу. Уз то. како је био човек од великог уплива и код самог двора. нетроварадинских зановедника и осталих пуковнијских заповедника, знао је наћи пута и начина, да се српским устаницима иомогне. ПГта више Стратнмирозића је п сам аустријски двор у внше пуга иозивао. да буде као неки посредник код српских устаника. и да их посаветује у нме његово да се умире п да признаду своју законпту власт и господара — султана. То је пак чињено тада. кад исти није сматрао за удесно нреме да му може Србија пасти олако у руке. Какве је пак назоре Стратимировић имао о српском устанку. то се најбол.е види из његовог нознатог: „Пацрта воспостав.вења нове словено-српске државе“ . што га је 1804.. преко руског проте Самборског, духовника велике руске кнегиње Александре Павловне. супруге маџарског носланика Јоспфа, иослао министру снол.них иослова у Русији, кнезу Адаму Чарториском. Стратимпровић је наиме у њему предлагао . да се гвасиоставиа стара сриска држава. ако баш то не би игало, а онп макар да се Србија нрогласи за васалну кпежевину, а за њеног владаоца иредлагао је да се постави један руски или ако то не бп могло бити. макар и какав лутерански принц, али да његов последник мора примити православну веру. Како је Калаја као Мауара болело поменути Стратимировићев .. нацрт~. може се впдети из ових његових речи У поменутој својој историји, на страни 434. „Не ћемо да се упуштамо у критику овог плана. а још мање карактеристпке митрополита Стратимировића, који ма да је целога свога века био обасипан милошћу свога законитога владара. ииак се заносио таким плановима. који су смерали унапредити добро једног страног народа и страног владара . на пттету своје отаџбине и свога владара. Не можемо пак. а да не упозоримо на ону тачку меморандума, којом је смерао да