Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРАФИЈА 505 у Сеоцу! Најпре збор Сеочана нокрај обале н после разноврснпх ноздрава разноврснн разговори, пошто су најпре читаоцу прпказани сви назбору; за Сеочанпма долази цео женски род села Сеоца, подељен у два табора, н т. д. п т. д ппжу се све појединостп целога живога. II тај мпран н тих живот у Сеоцу кад се пореметп догађајем, као што је наступио, кад Ампраљ пспроси Анету, а Устралија Савету, онда заиста нма право прпповедач. ка I причу заврши речнма: „II прогећп ће половчиа вијека, алањска годнна спомињаће се у Сеоцу по тијем двама догађајима — говориће сс: — То је било оне године, кад се ожепнше младпћи Амираљ и Устралија!“ Какав је у овој причи такав је и у Људи и ирилике у Гулину; цео живот н један чпн нз тог живота: бирање општинске управе у том граду. Матавуљево јо оппсивање тако живо п глатко, његова су лнца до ситнпца нредстављена, догађаји се нижу течно и лако, његов нроницав поглед све запазп и верно онпше, дубоке црте душе п карактера умпо су ухваћене, његов је стил тако љубак а језпк у прииоведању тако музички умплан, да се ие можеге одвојитп од рада му, док га свега не прочитате. Пнсцу можемо само ножелеги још дуги нпз годнна живота и рада. те да ерпску приповетку доведе до њене праве внспне и вредности. с.