Дело

Б Е Л Е Ш К Е 9 51$ март г о. г. Име проФ Штајнтала повнато је не само свакоме лингвнсти, не само сваком ФилозоФу, него и сваком образованом човеку. Ње:ове су заслуге за лингвнстику и филоС0Ф.1Ју језика и језика одавно признате у науци . јер је он делима својим прокрчио пута правим научним погледима на језик и језикову природу. Као ученик славнога Вилхелма Хумболта он је наставио у духу свога учитеља ширити основе науци о језику на нсихолошкој основи и доживео је да њнховп напори у подмлађеној науци о језику донесу обила ту жетву, као што о том сведочи интензивни и екстензивни рад нове школе лингвистичке у Немачкој и у другнм земљама, где је наука нашла нравнх службеника и пријатеља. Штајнтал је у младостн прихватио науку о језику великога В. Хумболта, а богаством знања језика разних типова с једне и познавањем извора и покретача језиковних творевина с друге стране могао је, свестан будуЈ.и п о погрешкама свога учитеља, за више од пола века научннчкога и проФесорскога рада , дати науци својој аравац. Као добар зналац класичних језика : грчкога, латинскога и санскрита и нових језика он је могао с критиком нрнмати резултате индогерманиста ученнка Бопових, а као темељит зналац језика семнтске групе , исто тако и некихјезика других племена умео је огромно изобиље Факта из прошлости и сад.чшњости доводити у каузалну везу, правом светлости објашљавати историске и генетичке појаве, и тражити свуда оно што је заједничко дух језика, душу човечју. Штајнтал је оставио после себе много дела, која се баве више или мање о опћим научннм проблемима, као ;,Карактеристика главних језиковних типоваи (прерада „КласиФикације’језикам), „Логика, граматика и исихологија44, г0 постанку језикац, „Увод у на\ку о језикуи (1 део гГ1сихологија језикаи, а исто тако иојединих , монограФских радова, којц су као год они прожети тежњом за истином, телчљом да се лродре др у ;;суштину ствари.14 Али је он још већих заслуга стекао, још трајнији спомен оставио , издајући часопис светска гласа ;,2еНзсћпГ1: Гиг Уб1кегрбусћо1о§1е шн1 брГсСсћлнззсибсћаЛ14 у друштву с бернским проФесором Морицом Лацар(уо,)ом пуне три десетине година , од којега је угледало света пуних 2о књига с богатим материјалом из огромне области научне о духу пародпом и о језику. Теорија Штајнталова и Лацарова о психологпјп народној није могла бити усвојена у свеколиком обиму, каки су јој они дали, била је нредмет критике код многих философл; али је много и много било истинито, много и много тачно и доказано, сведочанство дубокога ума и огромног знања твораца ове теорије. Имена философи и лингвиста , социолога и етнограФа, који су узели учешћа у обради научне грађе у духу ГПтајнталове и Лацарове „народне психологије“ псто су тако сјајно сведочанство, како је нлодна, сувремена и корисна била улога ових лингвиста и ФилосоФа. Штајнтал је био слободоуман, честит проФесор и научник, прожет љубављу к правди ц истини, онако као што су прави проФесори немачки. По народности је био Јеврејин, али то никад не смета да буде добар човек и родољуб. С. Н. Т. РАЗЛИЧНОСТИ Астрономске белешке. — Март 1899. 1. Дан траје (са сутоном и прозорјем) 1. марта 13 с. 9 м.; 10. марта 13 с. 41 м., 20. марта 14 с. 1 м-; 30 марта 14 с. < 5 м. 2. Сунг^е улази у знак овна 8. марта- Тада ночнње пролеће. Сувце се рађа 1. марта 6 с. 18 м. а залази у 6 с 2 м.; 10. марта излази у 6 с. 2 м.; залази у 6 с. 14 м.; 20. марта излази у 5 с. 43 м., залази у 6 с. 27 м.; 30. марта излази у 5 с. 25 м.; залази у 6 с. 38 м. 3. Мене месег^а. Ирва четврт 7* у 4 с. м. пре цод.; пун месец 15. у 7 с. 41 м. пре под.; последња четврт 22. у 1 с. 18. м, ио под.; млад месец 20. у 7 с. 43 м. пре подне. 4. Планете. Ноложаји нланета у марту месецу у главном су као и у Фебруару. Меркур се рађа пред самнм изласком сунчевим, те га је тешко смотрити због сјајности сунчевих зракова. Марс се види само неко кратко време у вече на заиаду, исто тако и Јупитер, Сатур и Уран после по ноћи. Ну најлодеснија је за посматрање Венера, која је овога месеца као Зорњача. 5. Падалиг^е. Појава ових небесних тела у марту није тако особита. Ну инак вал,а их при ведрим ноћима мотритп нарочито; 2. марта, када су веома брзе у падању; 6. марта падају доста споро а веома су сјајне и лепе; 12, 15 и 16. марта падају брзо али су доста слабога сјаја. Од 31. марта јављају се леие падалице, које падају споро, а међу њима могу се десити и разнобојни болиди. 6. Зодијачна светлост. При лепим ведрим вечерима (без месечине) ваља мотрити на занадни део нашега неба Ту се тада виђа интересна зодијачна светлост у облику пласта сена а сјајно-маглинастог изгледа у бледо зеленкастој боји. У нашем пределу види се на заиаду у вече за кратко време ио заласку сунчеву и то у току Фебруара и марта, Осовина те купе зодијачне светлости лежи скоро у еклиптикиној равни, те је дакле ваља тражити у правцу зодијачног круга звезданих слика. 7. Звездано небо. Око зенита су ове звездане слике (констелације) Велики Медвед, Влизанци. Кочијаш (са сјајном звездом Козом и групицом — Јарића). — На северу: Мали Медвед, КеФеј, Касиоиеја. — На истоку: Дјевица (са сјајном звездом — Клас), Коса Веренице, групица ситних звезда^, Лав. — На СН: Змај. •— На југу; Хидра, Лађа, Зец. Мали пае — На западу: Бик (са Влашићима), Водолија.— НаЈИ:Орнон. — НаСИ Касиопера. Јел. Михаиловић.