Дело

46 Д Н л о II ЊЕГОВОМ ВИСОЧАНСТВУ НАДВОЈВОДИ КАГЛУ. ГКНЕРАЛИСИМУ Петрова/радип 24 (12). фебруара 1808. Од Вашег царског височанства ио највишем налогу 18 (6) о. м. стаа»етално иослате ми поуке. имао сам највећу част 28 (11). о. м. примити, п погато ми је по више пути прочнтан.у ласкало, нрави смисао тог највишег уиуства схватити и оценити; хитам Вашем царском височанству иретходно следеће к највишем знању доставити. Не знајући. да л су Вашем височанству све моје царском височанству надвојводи . 1удвнку генералу и војене крајине директору, иоштом нослате вести. особено пак извештај од 7. Децембра (25. Новембра) т. г. о овостраном стању и неким одношајима са Србијом, допрле до Вашег највишег знања; само ћу у кратким цртама да приметим, да ми је за в]>еме мога овде бављења иошло за руком, скромним или ираво рећи незнатним издатком, прибавити како у Травнику у Босној, тако исто п у Београду у Србији. више поверљивих посматрача, који ми не само јав.љају за сваки догаћај у истим зем.љама. него шта више, одмах ми и сваки закључак сриског синода — иравитељствујућег савета — или стаФетално, одмах достављају до знања, или ме о њима лично извештавају. Помоћу двојице таких иовереника, постигао сам то, да сам н са самим Кара-Т>орћем, п са руским генералним консулом, државним саветником Родофиникином, из прва нреко посланика, а доцније преко писама коресиондирао. и код првог не само да сам постигао, да су овострани трговци дошли до свога новца, ког су им Срби дуговали. него да сам као што сам известио, V Мачви — у Србији — изазвао потеру за пустахијама, који су одавде у Србију прешли, а код другог, што сам га задужио тиме, што сам му допустио, да му из Новог Сада може отпћи у Београд један лекар. н да може пренетн неколнко акова маћарског вина. Кад сам у Децембру о. г. у Београд Кара-Борћу Петровићу послао за једног његовог сродника лечника, добио