Дело

48 Д Е Л О шавшим к мени иосланицима мој нскрен савет. по своме сопственом увиђењу дао, јер не постоји никакво упуетво или налог, да се они имају сматрати за ребеле. То и јесте узрок, што ме је побудило, те сам у поменутоме своме извешћу од 18 (В.) о. м. за упуство молио. Ј Јт^ Ј Ј како се имам нонашати у петој ствари. На основу испричанога и иознатога стања Сроа. нека се Ваше царско величанство благоизволи уверити. да ће мн лако бити, код прве ирилике што ће наетуинтн, проду/кити договарања, н оно извршити. што мп је Ваше царско височанство највишим својим налогом од 18 (В.) о. м. изволело наложити. Морам још у највећој понизности ириметити, да пошто немам чврстог доказа о нскрености српских старешина, јер поменути предлози само су ми достављени од два иовереника, овострана добромислећа ноданика ; то се не могу обвезати за са свим сретан успех. Митрополита Стратимнровића, о чијој сам прнвржености к Н>еговом Величанству, патријотској ревности, и добрим моралним начелима потиуно уверен, но који иоред свих тих добрих својстава нема иодузимачког духа, њега ћу по највишем упуству Вашег царског височанства тек тада позватн. када будем уверен о усиеху. на суделовање својим големнм упливом, н религиозном речитошћу. Мећутим усућујем се најпонпзније ставити питање, ако срнске старешине пристану на носеднуће беог])адске тврђаве, и зажеле, да се као доказ њихове искрености, нсто одмах спроведе, пре него што за то дознао буде срнски народ, да лп и с којом војском да се то нзведе, попјто се мени не видп за то подесна нн славонска крајпна, нпти Јелачићева пуковнија, која се ионајвећим делом из Сремаца. Бачвана и Банаћана саетоји и која се баш сада са 800 регрута из жупанијских казнионица попуњава. Што се тиче тајностп и несазнања мога рада, могу Вашем царском височанству у толико пре мојом главом јамчити, што ја при договарању не морам узимати тумаче. дакле не потребујем брбљаве сведоке.