Дело

ЧАРЛС РОБЕРТ ДАРВИН 99 чајно је да су ти њиховн први радови нримљени готово ћутке, једпна јавна примедба била је неког — на жалост — проФесора нз Дублнна, којн је за те радове рекао : да све што је о њима ново то је когрешно, а што је тачно то је старо. Новембра меседа 1859 год.; после 18 месеци и 10 дана неуморпог рада, довршно је и издао своје знаменито дело „Оп§т оГ 8рес1е8к (Постанак видова). Дарвин сам каже, да је то главни рад његов. Прво издање овога дела штампано у 1250 комада, распродато је оног дана кад је изашло, а одмах за тим нзашло је друго издање штампано у 3000 комада. До 1876 године (кад је Дарвин почео ипсати своју автобиограФију) расиродато је 16000 комада, а 1882 штамнано је VII нздање, које је са осталнх шест нздања, износило 24.000 штампаних комада, иреведено је на све европске језике*), па чак и на јапанскн и еврејски. Уз шесто нздање (1872) које .је било јевтиније, н спремљено за ширу нублнку, са тумачењем страних речи које је уредио Далас (ВаПаз.**) Успех „Постанка видова,“ Дарвнн приписује: њиховој краткоћп, збијеностн, управо томе, што су билс резиме огромног материјала. „Тако сам — велп он — био у стању да одаберем најочигледнија Факта и изводе. Впше година ја сам се држао златног правила, да сваки нови Факат, свако мњење, пли хипотезу, противну мојим оиштнм резултагпма одмах без оклевања нрнбележнм ; јер сам се нз искуства угерно да таква Факта и мнсли М.10ГО се лакше забораве, но повољна.а „Веле да Је моја књига имала успеха само зато, што је њен предмег „лебдео у ваздухуц, или што су ,духовп били већ спремљенн.“ Ја не мислим да бп та нредпоставка била тачпа, јер сам сондирао многе природњаке, и нпсам напшао ни на једног. који би сумњао у непроменљпвост видова. Чак Лајел и Хукер. ма да су ме нажљиво слушалн, изгледа да се инсу са мном слагалп. Огарао сам се, да једном два, објасним научењацима, шта ја разумем под природним одабирањем, алп је било без успеха. Једио је по мом мишљењу било тачно, то: да је безброј посматраннх Факата био иозпат прпродњаг. Дарвнн пре мене на том послу био, и што на менн није остао иокушај да иишем ;;иостанак вндоваи. Ја сам одавна одмерио своју сопствеиу спагу, изнам врло добро, да она није дорасла за ту задаћу. Млого способнији д>уди од мене призна!.е, да ја немам оног неуморног стрп.Ђења: — ни оногдовољног Физиолошког знања ; — ни оног оштроумља у изналажењу, и вештином у иостављању експеримената —- ни онај задцвљавајући, у исто време јасан, убедљив, и критички стил престављања; — особине, које у својем хармоничном споју представљају Дарвина као човека, који, може бити од свију сад живећих људи, најспособнији је да велико дело, које је започео и доврши.ц Ето каквим благородством дише племенити такмац Дарвинов, за кога Дарвин у једном пнему вели да нма ;;природан дар за решавање тешких проблема.и *) На српски је изашао један део још 1878 год. у иреводу даровитог и рано умрлог Милана М. Радовановипа, који је код нас први и писао о постанку внлова **) За прво издање добно је 180 ф. ш. за друго 636, за четврто 228 ф. ш. ,П. видова“ имао је у Немачкој четири преводиоца Врона (пето нздање прегледао је и поправио ЈКарус). Гертнера *чу Хенделовој библиотеци), и Верхфедла, (у Рекламовој библиотецц .