Дело

102 Д Е Л О и законнма иромењпвања, наслеђа, и укрштања биља, јесу једннн одељцн о којима сам бао у стању опширно да нншем, тако да сам се корнстио са свим материјалом који сам скупио.“ Пз једног писма, које је писао адмиралу В. Џ. Суливану (ЗиНуап, ко.ји је као потпоручпк путовао са Дарвином око света), и где му јавља: да ће о јесепи пздати књигу о човеку, за коју је уверен, да ће многи рећи да је безбожна, види се да је увиђао какав ће утисак она произвести.*) Године 1872 штампао је дело о „изризу дугиевних аокрета код човека и животиња.“ II ова је књига као и остале бнла резултат дугогодишњег пажљивог посматрања, иочетих још 1839 године, кад му се родио ирви син. Књига је имала огромап успех, оног данакад је изагила, расародато ]е 5267 ко.чада. „Инсектоједе биљке* издао је 1875 год. после 16 годпшњег посматрања на Дрозерама, утврђујући Факат: да та биљка кад се надражи лучи сок за варење, сличан ономе код животиња, а тај сок има једну киселину и један Фермент. У јесен 1876 годиие штампао је: „Дејство укргитеног оало^авања, и са.чооалођења код биља,и у томе делу он објашњава чудновато уређење за пренос прашка од једне бпљке ка другој, али од једне исте специје. Затим долазе дела: ^Различни облицгг цветнин ц 'Г. Д. „Живот Ераз.ча Дарвинаи, „МоИ аокретања код биља „Дејство глиста на аостање орнице,и и т. д. То су му главнија дсла његова, не рачунајући ту омање радове. Свако од ових дела, довољно је да му овековечи пме у науцн. II збиља, мора се свакн дивити Дарвнну, н његовој вредноћи, кад се само помисли, да је живео у селу, као какав иустињнк, и нпак је доспео да напише до 20 дела, од велике научне вредностп. Списак његових радова у његовој биограФији износи пунпхб страна; н поред тога водно је огромну научну ирениску са људима од пауке. Ба писма — која су му стизала нз целог света — одговарао је сам лично, никог није хтео оставити без одговора, сматрао је за дужност да сваком одговори, док међутим нико није ценио време тако као ои, ...чинуте гитедити, то је најбољи начин да се рад довргии,“ говорио је он. Највише времена губио је, што није могао јасно и онредељено да се изрази, с тога је морао дуже да нремпшља над сваком реченицом. У почетку је гако и радио, размишљајућп нрво о чему ће да ннше, но доцнпје да би уштедио време, писао је екраћујући речи, на је тек носле о стилу размишљао. При нисању већнх дела, прво је правио прост нацрг иа две нли трн стране, па га је иосле разрађнвао на впше страна, н у првом нацрту једпа једина реч, илн њпх неколико, стоје на место чигавог низа расправљања или низа Факата. А како је увек радио ио неколиво радова у једно нсто време, то .је сваку забелешку метао у корице (портФеље), које су биле обележене но струкама, и таквих је корица *.) „Норскло човекац изашло је 24 Фебруара 1871 год. црво у 2500 коиада, а крајем године понова у 5000 комада, и за то је добио 1470 фс. нонрав.гено издање нзашло је 1874 године.