Дело

108 Д Е Л 0 нитн имају њихову необпчну актнвност, ипак у наше време показаше да су погоднији за развитак, те су за кратко време усвојили јевропску ношњу, справе, железнице, велике школе, готово п облик владавине,*) за све то, хвала великој мешавини са малезиским расама, докле су Китајци, премда припадају вшној жутој раси, мање помешанн. Навртај германске расе на пољску, кад је она била у 8Шиз пазсешИ, створи пољску културу, која за кратко време постаде великом међу још суровим Словенима, и кад баш не беху много уљуђени ни сами Немци, који допринеше гвеном развитку. Народ инглески, којн се у Јевропп највећма развио, те је нашем времену дао највише генија, постао је од смесе Келта, Германаца и Латина. Ирска пак, у којој је мања смеса, дала је много одметника, али врло мало генија, слабо се развила, а у песннштву уставила се на лиризму. У Сицилији опажају се веће еволутивне тежње него ли у иређашјвој наполитанској држави, јер је у првој била већа мешавина, а то се особито примећује у Палерму, где је била силнија смеса крви нормандске и сараценске. Трст, худе се словенска крв меша са немачком и латинском, даде знатан број умних људи: Лустнг, Танци, Ревере, Асколи, и т. д. Него, поновљена и удвостручена етничка смеса у Млетачкој била је очевмдно чистија. Већ стари Млечани,"'*) пре него што се склонише на острва, имали су у жилама крви римске, словенске, а највише грчке. 0 јелинизму старих Бнечана налазе се траговн у легендама, у многнм речима њихова дијалекта — (саЈмгег место гаше, ггдо место дпсЈо) — у обиљу самогласника гто јонском начину, у многим именима места п у многим траговима уметности. .У делу Сћгот сои АШпаГе***) има података којп доказују јелинство становништва острва Маламоко, које је за неко време била стоно место млетачке насеобине. I По саопштењу проф. Чиполе). *) Баппеввап, I/ еу^ЛиНоц (1<*з ррир1(*з <1апз Г ех1гешг Опеп(. м Иаиш их стари зваху „Бнечанима" и гНнечанимаа, Бнецц, Ннеци, Млеци (Прим. ирев.) **') Мопшпс*п1а Огппапјас 1ан1ог1са, 8гпр1огаш уо1- XIV*