Дело

110 Д Е Л 0 трација.1) Није то доста: тај доказ допуњује се такофе глотолошким проучавањем, млетачког разречја, које проучавање, како каже Пуле2), колико показује сродност са протојелпнским , толико и ону са илирско-епирским, или старо-грчким, где се налази чисто усмено у место грчкога иисилон, где је недостатак непчанпка; а поменута сродност потврђује се и топономастичном сличношћу .3) Новпји п дубљн су траготш рнмског навртаја у политичким млетачким уредбама; доста је напоменути војне магистре, трибуне, порфиру, као обичај, да се о свечаностима ките врата н довратници фестонима. У млетачком се говору још и данас употребљавају речи од „перпзи , ..уо1о'' од пдиМи8и. Као што су имали ваљаних представника у римској књижевности, (Катула, Виргилија, Тита Ливија), тако су били у потпуном складу с њима у политичким интересима, те су им од вазда били савезннци и верни поданици, баш и онда, кад су им Ханибалов долазак и велика италска завера давале згодне прилике да се ослободе од римске надмоћи.4) Ка свему томе додајмо дубоке слојеве народа етрушког, евганеског и умбриског, докле Адрија беше етрушко приСтанипгге. У старим Млечаиима било је и азиске крви и обичаја; то се огледало у ношњи широких хлача, дугачких долама, а особито што су иа глави носили рпео , са чега су их Латини звали ОаШ ГоуаИ; зиа се да су били мекушни као и Сирци п да су жртвовалп асирским идолпма, као што је радио Диомед Трачански; такофе са Истока примише обичај да излажу V храмовима, младићима на избор, своје удаваче, којн је обпчај трајао до IX столећа; такође држали су жене у харемима. |В. Опугпе пег УепеИ ће1 ПаћГ). Али пајјачи навртај даде Млецима Византија, од које, поврх свега. прнмише уметничко падахнуће п трговачку умешиост, због којих постадоше пајвећи парод у Средњем Веку. СГг. АгН 11аНгј сар. IX. *) РгоПН ап1горо1о§1сј. *) 1ћ1(1. стр. 17. 4) 1>1п(1. 31са1о I, 1, 10*