Дело

ЗЛШТО СУ МЛЕЦИ БИЛИ ВЕЛИКИ 119 рађено сребро, златан, а нажалост и лажан нокац, а одонуд су пзвозилн бисер, ћилибар, коситер, орахе , зачине , и т. д. Друге трговачке куће куповале су шећер у Леванту, а продавале га у Лондону, одакле су нзвознле вуну и њу распро давале по Фландрама, те су биле у прилпци да у једном самом путовању учетвороструче капптал! Та жива трговина донесе велика богаства, тим већма што су до XV Г столећа трговали и властелн и сам дужд. Поједној старннској поппсној књизи израчунало се, да је сама вредност кућа млетачких, год. 1357 износила 2,882.818 дуката. ]лод 1336, под именом „Комора за зајмове“ (Сатега Лз! ргевбћ), установи се Народна Банка, прва у Јевропи ; двадесет година касније, та банка имала је готовине у благајни око 250.000 дуката; странцн су се надметали да улажу своје главнице у њу. Из једнбга говора дужда Моченига, (у првој половнни XV столећа) дознајемо да су Млеци продавалн годишње самој Ломбардији за 400.000 дуката свите, за 10.000 платна, за 200.000 шпанске вуне, за 250.000 памука, за 30.000 конца, за 250.000 златних и свнлених тканнна, за толико псто сапуна, за 550.000 колонијалних и бакалских ствари, за 120.000 боје, — укупно за два и по милијуна дуката; од тога, за провизије и товарење, добијали су мрнари, носци, мерачн, бојадисари, нешто око пола милијуна дуката. Од год. 1420 до 1450 Млеци су имали 1300 бродова. О Спасовдану, кад је у Млецима иочнњао сајам, који је трајао петнаест дана, гостионице су бивале преиуне, те су и приватне куће нмале права давати под најам станове. А кутњи најмовп постадоше претерано скупи; бивало је дворова са позлаћеним собама, који су се издавали годшпње за 800 златних цекина; мало кутње оделење стајало је по 20 цекина годипгње; на ријалском мосту, четрнаестога столећа, за дућанчпћ плаћало се сто дуката годишње! VII Политичка слобода. Али највећи узрок умножењу становништва млетачког беше велика политичка слобода. Слобода је била у самом по-