Дело

ЗАШТО СУ МЛЕЦИ Г.ИЛН ВЕЛНКИ 123 гистрати који ће надгледати децу у фабрикама и пазити да ли се, према уговору, с њима добро иоступа. . . I одине 1750, законом се одрефују казне против трговаца који продају покварен кукуруз , — а ја никако нисам могао постићи да такву законску одредбу усвоји данашња Италија, која саму себе назива „либералноми.*) Чак се помишљало, на ограничење часова рада у радионицама, којих доиста зими није било више од девет, а којима почетак и свршетак оглашаваше звоно на Риалту.**) Год. 1537 установннге се правни браничи за снротињу; у кривичним пословима увек се одржа јавност и гласни нретрес; увек је бнло санитетских чнновника, као и настојника у трговини жита и за дизин фекцију дроњака. Свако претерано мешање дуждево (1200) могло је бити устукнуто од тако званнх „Исправннка дуждева обећања“ (СоггеИоп <1е11а ргот1881опе (1иса1е), и они су, о смрти његовој, морали цензуриратп његове поступке п за оудућност предлагати уступке, — што је све шпло на ограничавање власти његове. На копну, а у области републике, општпне су такође биле демократски уређене. Бергамо, на пр., бирао је деведесет и два члана, који су остајали у власти 32 месеца. Два трибуна пмала су дужност да бране интересе простога народа, а два графанина да надгледају понагаање разннх чиновника; тек око 1600 настаде аристократнсање тнх општина у покрајинама. Иоред свега спорог процеса, тај преображај неутврди се без великих буна, силом угушених. А што је најгоре, напретком завојевања по далеким земљама и островпма, не само што се прости народ одвнкну од својпх права, него сви Млечани махом скренуше од истинптога смера, коме је требало теже, наиме, од развитка н унапређења мрнарпце; сплетавши се у копнене ратове против Угра, Грка, Ломбарда н Фруза, нпсу већ моглп дејствоватп без помоћп најамника и неверних савезннка, који учинише да Млечани изгубе праву о снову акције. * 1<от1)Г08о, Тги1Шо сИшсо ЛеИа реЈа^га, Топпо, Восса, 1^90. **) 8апи1о, Бјапо, р. 49.